ТВ ХрамВукашин Мрњавчевић је 1365. године постао савладар цара Уроша, са титулом краља, а Угљеша је добио титулу деспота и Серску област на управу. После смрти оца Вукашина, али и цара Уроша, Марко постаје краљ, а некада велики простор краљевства, сведен је на скромно подручје у Пелагонији са центром у Прилепу.
Иако је Краљевић Марко широј публици углавном познат као један од најчувенијих српских, епских јунака, у његово време уметничка делатност је и поред тешких околности изузетно богата и плодна, а у зидном сликарству јављају се бројне иконографске новине.
Најзначајније и најрепрезентативније је свакако фреско-сликарство у Марковом манастиру у Сушици код Скопља. Тада настају и фреске у Цркви Светог Андрије на Тресци које је извео митрополит Јован зограф, а овај сликар и његова радионица осликали су и горње зоне Храма Светог Димитрија у Прилепу. У време краља Марка настају и портрети на западној фасади Цркве Светих Арханђела у Прилепу, али и фреске у још неколико мањих храмова.
Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.
У емисији учествују:
доц. др Драгана Павловић, историчар уметности
проф. др Маја Анђелковић, историчар књижевности
проф. др Оливер Томић, историчар уметности
