ТВ Храм / Архиепиоскопија

АРХИЕПИСКОПИЈА БЕОГРАДСКО‑КАРЛОВАЧКА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Архиепископија београдско‑карловачка представља првопрестону епархију Српске Православне Цркве и седиште Патријарха српског. Она обухвата град Београд и његову околину и има изузетан духовни, историјски и културни значај за Србе. Архиепископија тренутно има 92 богослужбена места.

Епархијски Архијереј је Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Господин Порфирије (Перић).

Седиште Архипеископије је у Патријаршијском двору у Београду, на адреси Краља Петра број 5.

Историја

Хришћанство у Београду присутно је од првих деценија након Христовог Васкрсења. У античком Сингидунуму постојале су хришћанске заједнице и мученици који су својим животима посведочили веру. Први познати међу њима су Свети Ермил и Стратоник, који су мученички пострадали због вере у Христа у Сингидунуму 314. године.

Током средњег века, Београд је био важно духовно средиште српских владара. У доба деспота Стефана Лазаревића, почетком 14. века, постао је престоница српске државе, а са њим и седиште значајних црквених установа и духовне културе, са велелепном зградом Митрополије чији се остаци и данас виде у доњем граду Београдске тврђаве.

У време отоманске окупације живот Цркве на просторима српског народа, па тако и данашње Архиепископије београдско‑карловачке, био је насилно сузбијан и забрањиван, али је православна вера истрајношћу Срба очувана. Обнова Пећке патријаршије 1557. године и развој Карловачке митрополије дали су додатни подстицај обнови јавног исповедања вере и духовном животу Срба на овим просторима.

У 19. веку, у првим годинама после ослободилачког устанка у Србији, подигнути су знаменити храмови, пре свега Саборна црква Светог архангела Михаила (1837–1840), која је остала духовно средиште и место почивања истакнутих личности српске историје и културе.

После Првог светског рата 1920. године обједињавањем свих древних српских црквених области, и формално је заживела јединствена Српска Православна Црква, а Архиепископија београдско‑карловачка постала је њено духовно и управно средиште. Патријарх српски уједно је и Архиепископ пећки и Митрополит београдско‑карловачки.

Савремено доба

Архиепископија београдско-карловачка данас има укупно 92 богослужбена места (парохијске и манастирске храмове, капеле и параклисе) и обухвата бројне парохије, храмове и манастире у Београду и околини.

Архиепископија обухвата: Архијерејско намесништво београдско прво, Архијерејско намесништво београдско друго, Архијерејско намесништво београдско-посавско, Архијерејско намесништво врачарско-грочанско и 10 манастира.

Архиепископија данас има кључну улогу у духовном животу верника пре свега кроз богослужења, док у исто време чува културно наслеђе и активно учествује у образовању, веронауци и друштвеним пројектима, са више установа у различитим областима, од мисије и милосрдног рада до медија.

У наставку су линкови за интернет презентације и контакти више парохија, манастира и установа Архиепископије београдско-карловачке.

https://hramsvetogsave.rs

https://www.saborna-crkva.com

https://www.crkvasvetogmarka.rs

https://невскихрам.срб

https://manastirrajinovac.rs

https://www.facebook.com/svetistefanslanci/?locale=sr_RS

https://www.instagram.com/manastirvavedenjebeograd/

https://www.instagram.com/manastir_rakovica/p/CwcI0lasThB/

https://www.instagram.com/explore/locations/1121118707983575/manastir-sv-arhangela-gavrila-zemun/

https://www.facebook.com/manastir.bogorodice.trojerucice/?locale=sr_RS

https://starateljstvo.info