УТОРАК, 9. 3. 2021 - 12:34

Извор: ТВ Храм

Духовник - Како се правилно молити

ПИТАЊЕ ЗА ДУХОВНИКА: Помаже Бог Оче. Желио бих да знам како треба правилно да се молимо. Овде прије свега мислим на нашу личну молитву.

На пример, како је циљ нашег живота спасење душе и преданост вољи Божијој, да ли је самим тим и молитва за здравље, срећу, новац, избављење од невоље или било какав овосветски успех неоправдана, јер самим тим ми намећемо и тражимо своју вољу пред Богом. Размишљајући о овоме престао сам се молити на тај начин, већ сада само говорим: Нека буде Воља Твоја Боже. Такође, тјерам се да све што ми се догађа гледам као корист за моје спасење. Самим тим, да ли заправо и не постоји несрећа за нас, да ли заправо ми гледајући само у Бога, зло за нас нестаје, јер све што нас снађе сматрамо добрим и корисним за спасење душе наше. Свака невоља, болест или било каква неприлика је по допуштењу Божијем, те уколико је тако посматрам, постаје безначајна у односу на крајњу награду. Као што кажу, Бог је Добри Лекар, који од нас одсеца болесне делове душе наше. Због тога, да ли треба да се молимо за спасење од невоље или пак само да не паднемо у тој невољи. Да ли наша молитва треба прије свега да буде покајничка, са уздањем у милост Божију за задобијање Царства Небескога, а све остало можемо оставити по страни јер је и пролазно и несравњено небитније од тога. То посматрам на пример као, ако сам сиромашан, даће Бог па ћу се трпљењем спасти, али ако сам богат можда тада нећу имати снаге изборити се свим невољама које богатство носи, и самим тим нећу бити достојан вјечне славе. Како то не знам, немам разлога да се молим да ми Бог подари било шта пролазно, јер ја не знам како ће то утицати на моје спасење, док то Господ зна. Зато не видим поенту да се молим за било шта пролазно, јер шта ће ми здравље, ако је на пропаст душе, или шта ће ми овосветски успех ако је то мој пад пред Богом. Замолио бих вас да ми кажете да ли је ово моје размишљање исправно, или је ипак у питању моја заблуда, уколико је тако био бих вам много захвалан да ме упутите на прави пут. Хвала Вам Оче на свему.


ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Драги брате, добро је што си спреман да презреш све овоземаљско и пролазно и тражиш само Царство Божије и правду његову. Ипак, имај на уму да желети нешто добро, нешто лепо, нешто пријатно у овом животу, било успех у нечему или чак и неку власт или част, није само по себи рђаво нити је забрањено. Бог се неће увредити ако ти пожелиш и нешто од овога света и замолиш Га да ти то да. Само уз сваку молитву треба на крају да додаш и ово: “али не моја воља да буде, него твоја”.

Ако се Христос нашао у ситуацији када се молио Оцу да га мимоиђе чаша страдања, било би исувише смело веровати да се то нама никада неће догодити и да никада нећемо желети ништа друго до да буде воља Божија с нама. Када си у добром духовном стању, можда ти то изгледа сасвим лако. Међутим, то ти можда изгледа лако и стога што су се демони лукаво притајили и неко време те не узнемиравају, спремајући се да те изненада нападну свом снагом. Ако се ти привикнеш на помисао да је теби лако занемарити све овоземаљско, можеш постати и неопрезан, па би те такав изненадни напад затекао неспремног и можда онда западнеш у очајање и безнађе. Стога ти саветујем да будеш на опрезу. Добро је тако мислити и расуђивати, као што си описао. Све што се с нама догађа, на корист нам је и није страшно. Међутим, негде увек буди спреман да ће те снаћи и нешто теже, нешто што нећеш тако лако моћи да одбациш и са чим нећеш тако лако моћи да се помириш. У таквим ситуацијама сети се Христове молитве у Гетсиманијском врту. Он се молио да га мимоиђе страдање, премда је као Бог знао све шта ће се догодити, ипак се молио за то. Тако и ти немој унапред одбацивати било какву могућност да ћеш се једног дана помолити и за нешто овоземаљско.

Само се вежбај да у свакој својој молитви на крају кажеш и то: “али не да буде како ја хоћу, него како Ти Боже хоћеш, како је за мене најбоље”. Додајући такве речи уз сваку молитву, можеш се слободно молити за све што ти душа пожели и нећеш погрешити.

Не треба да мислиш о Богу као некоме ко је све унапред предодредио и сада теби остаје само да одгледаш читав филм свога живота. Бог те је обдарио слободном вољом. Стога знај да филм твога живота још увек није до краја дефинисан. Докле год живиш, можеш утицати на збивања у том филму. Можеш доносити одлуке које ће утицати на даљи ток твога живота. Бог те позива да му будеш сарадник у режирању тог филма, а не пуки посматрач. Кад те сналазе какве невоље које су изван твоје контроле и не можеш ништа учинити да их спречиш, тада је добро да о њима мислиш као о нечему добром што ти Бог шаље за твоје усавршавање и твоје спасење. Али ако можеш нешто учинити да се те невоље смање или ублаже, онда можда Бог баш то од тебе и очекује да предузмеш, а не само да чекаш да те Бог од тих невоља избави. Ако си сиромашан, али не својом кривицом, него услед спољних околности на које ниси могао да утичеш, онда је добро да кажеш себи: “Можда би ме богатство упропастило. Хвала ти Боже што си ми дао улогу сиромаха на земљи.”

Међутим, ако се ти држиш сиромаштва из лености, како би био другима на терету, онда то вероватно неће бити Богу угодно. Боље би урадио ако би се мало потрудио, па уместо да сам примаш милостињу од других, да је ти сам дајеш онима који заиста не могу да се сами о себи старају. Ако узмеш на себе подвиг сиромаштва, попут монаха, онда буди спреман да живиш од милостиње, али са стрпљењем чекајући да се неко смилује на тебе. Можда ћеш доживети да будеш и гладан и жедан, да ти буде хладно, а да се у том тренутку нико не нађе ко би ти се смиловао. Тада је потребно да покажеш стрпљење и да не омрзнеш оне који ти не изађу у сусрет и не помогну ти. Иначе, ако се у таквој ситуацији заборавиш и изгубиш стрпљење, те станеш да грдиш оне који одбију да ти помогну, узалудан ће ти бити сав тај подвиг сиромаштва.

Као што каже народна пословица: “Конац дело краси”, што ће рећи битан је завршетак подвига. Стога ако се одлучујеш на неки такав подвиг, добро срачунај хоћеш ли моћи да га ваљано и довршиш. Јер није тешко започети било који подвиг. Тешко га је довршити. Здравом човеку је лако рећи “шта ће ми здравље, ако ће ми оно послужити на пропаст”. И то је сасвим исправан начин размишљања, међутим нигде не пише да ће ти здравље неминовно послужити на пропаст. Можда ти здравље послужи на лично спасење, и на спасење још једног човека. Ако изгубиш здравље, можда се тај други неће спасити. Стога ти не препоручујем да се превише самоуверено разбацујеш таквим реченицама. Ако би Бог допустио да изгубиш здравље, и да те нађе каква болест, онда се храбри тим речима и моли Бога да ти да трпљење како би стрпљиво подносио болест. Или се можеш чак помолити и да ти Бог поврати здравље, ако оцени да ти то не би било на штету. Ако си некад доживео да те боли зуб, а тешко би било замислити да ти се то баш никад није догодило, онда замисли како би било да те до краја живота боли зуб. Ако помислиш на тако нешто, бићеш опрезнији у изјавама типа: “Шта ће ми здравље.”

Бог се не радује нашим страдањима и не жели да ми патимо. Бог се радује кад се неко у страдању покаже као чврст и непоколебив и таквога удостојава вечне славе и мученичког венца. Но из тога никако не треба извући закључак да Богу није угодно кад неко проживи свој живот у овоземаљској слави и богатству, без великих невоља. Било је светитеља који су упркос овоземљске славе и богатства којима су располагали, постали свети. Њима ни богатсво, ни слава људска нису послужили на пропаст душе. На пример Стефан Немања је био владар, силан и славан. Доживео је дубоку старост, сви су га слушали и располагао је великим богатством. Чак и када се повукао са престола и замонашио, могао је да живи као монах у својој задужбини где би га сви уважавли и нико се према њему не би опходио грубо. Међутим, он је све то оставио и отишао у страну земљу, да буде монах у грчком манастиру и да слуша грчког игумана, и грчке монахе. Тамо га нико није морао уважавати због тога што је био владар у Србији. Кад погледамо старије људе око себе, можемо да приметимо да је њима у принципу веома тешко да промене било коју ситницу у свом свакодневном животу. Ако су се навикли годинама на нешто, макар то нама изгледало и безначајно, но ипак за њих је страшно ако их неко принуди да нешто измене у својој свакодневници. А гле Стефан Немања, је оставио све то и храбро кренуо у потпуну туђину као прост монах. Њему дакле није засметало ни богатство, ни слава људска, ни то што је био на власти дуги низ година.

Бог никога не одбацује и све призива себи. И богате, и сиромашне, и паметне и глупе, и лепе и ружне, и здраве и болесне. Сваки је од њих слободан да пожели да своју ситуацију измени. Бог свакоме пружа прилику да му се приближи са било које стране. Оно што одређује да ли ће се неко приближавати или удаљавати од Бога нису здравље, ни болест, ни богатство ни сиромаштво, ни власт ни подјармљеност, ни ропство ни слобода, него наше одлуке које доносимо по својој слободној вољи. Стога немој гледати на богатсво, славу, здравље као на нешто што би неминовно било противно спасењу. И немој сматрати да су сиромаштво и болест поуздане улазнице за Царство Божије. Јесте Господ рекао да је тешко богатоме ући у Царство Божије, али није рекао да је то немогуће. У осталом богат није онај ко има много злата, него онај коме ништа не недостаје. Јер има људи који имају много блага, али пате што немају више.

Дакле, све што си написао како размишљаш, је похвално. Није потребно да то одбацујеш или да нешто у томе мењаш. Држи се тога начина размишљања и тако се моли Богу. Но, немој сматрати да је недостојно или грешно помолити се и за нешто од овога света и не буди превише сигуран у себе да тако нешто нећеш никада у животу зажелети. Ако видиш да се неко моли за такве ствари, немој га осуђивати. Ако дођеш у ситуацију када ти такав начин молитве и размишљања буде изгледао превише тежак и немогућ, онда се смири и помоли се Богу за своје потребе, додајући оне речи на крају: “али не да буде моја воља, него твоја”. Свети апостол Павле у посланици Филипљанима каже: “Ништа не чините из пркоса, нити за празну славу, него смирењем сматрајте један другога већим од себе.” Стога се чувај да се како овакав твој став не покаже да је из неког пркоса или за празну славу. У истој посланици мало касније, он додаје: “Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се! Благост ваша нека буде позната свима људима. Господ је близу. Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше”. Добро је дакле да се у свему радујеш и да се не бринеш ни за шта. А онда можеш слободно да са захвалношћу казујеш Богу све своје жеље.

Повезане вести

Одговор духовника