Епархија жичка

Прослава храмовне славе започела је свеноћним бдењем братства храма вече уочи великог празника. На сам дан празника народ је по веома хладном времену дошао да сачека свог Архијереја који је началствовао Литургијом уз саслуживање: архимандрита Тимотеја (Миливојевића) игумана Манастира Вазнесење у Овчару и Каблару, намесника  пожешко-ариљског протојереја Драгана Стевића, старешине Храма Света Три Јерарха протојереја Божа Главоњића, старешине Цркве Светог Марка из Ужица протојереја-ставрофора Милића Драговића, протојереја-ставрофора Дмитра Луковића пароха у пензији, протојереја Владимира Дуканца старешине Храма Светог Ђорђа из Ужица, старешина Храма Светог Саве из Лучана јереја Рада Марића, архијерејског намесника црногорског јереја Жељка Пантелића, сабрат Манастира Преображења јеромонаха Илариона, старешине Храма Светог Ахилија јереја Бојана Милошевића, пароха пожешких протојереја Милорада Козодера и протонамесника Милована Вујовића, ђаконȃ Стефана Симића и Михајла Живковића.

Литургију су улепшали краљевачки појци уз пратњу домаће певнице. Литургији је присуствовао и председник општине Пожега господин Ђорђе Никитовић као и представници војске, полиције и других културних и јавних институција. У својој надахнутој беседи Владика Јустин је рекао да верујући народ сабран у овом светом храму већ пуних двадесет година изграђује овај храм, а тиме изграђује и себе.

Овај свети храм не гради се само новчаним прилозима јер нису сви у могућности да донирају велики новац, већ долазећи у њега граде га молитвом, трудом, жељом да се он коначно и заврши. Храму предстоји велико освећење оног тренутка када почне олтарски део да се осликава. Данас славимо заштитнике овога Храма Светог Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Изговарајући њихова имена ми их призивамо освећујући себе, као што призивајући Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа освећујемо себе. Попут светогорских монаха који се моле речима ,,Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме грешног“. Те речи пружају наду упркос свим животним искушењима и недаћама да ће нас Господ прибројати у Царству Свом са свима светима.

Света Три Јерарха јесу светитељи који су по речима отаца Цркве равноапостолни и просветитељи васељене. То су успели јер су свој живот уподобили Христу, почели су да личе на њега. Све што су чинили било је за Христа и Христом. И готово нико у историји није себе толико уподобио Христу као што су они. Сваки од њих на свој начин био је велики и ненадмашан. Три светила, три великана, који се славе сваки посебно у току године, а данас сва тројица заједно.

Данашњи празник установљен је након једног раздора у Цркви где се народ поделио једни признајући Василија Великог за највећег, други су више била за беседе и списе Григорија Богослова, а трећа група била је заједница која је истицала Јована Златоуста. Четрдесет година је трајао овај немир док се сва тројица појединачно нису јавила у сну Епископу Јовану Евхаидском у једанаестом веку рекавши му да умири народ и да међу њима нема поделе, сви су као један у Богу Тројици. Тада он објави да ће се на данашњи дан прослављати сва тројица. Тиме је показано и нама да немамо чиме да се гордимо, сваки учитељ цркве је посебан и јединствен. Бог хоће од нас да смирено и предано са љубављу служимо Богу баш као што је он као Богочовек служио нама. Смирење је свеврлина, сва знања су безначајна без смирења, а ово су нам најбоље посведочили Свети учитељи и просветитељи Цркве чији спомен данас прослављамо. Кроз њих нека је слава Богу у Светој Тројици кроза све векове векова, завршио је своју беседу Владика.

На крају Свете Литургије Владика је пресекао славски колач, а читав храм се помолио за овогодишње домаћине. Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави приликом које се старешина пожешке цркве протојереј Божо Главоњић срдачно захвалио Његовом Преосвештенству што нас је и ове године обрадовао својим доласком уз жељу да нас ускоро посети поново. Старешина се захвалио и свим гостима који су се одазвали позиву и присуствовали литургијском сабрању, уз жељу да се чешће сабирамо и у што већем броју.