Драга наша духовна децо! Као и на почетку сваког Новог лета љубави Господње, са трона Светог Саве упућујемо вам молитвени поздрав и жеље да у сваком добру и благослову Божјем, у миру и љубави проведете предстојећу 2026. годину.
Протекла година је, подсећамо, била у знаку 850. годишњице од рођења Светог Саве, равноапостолног просветитеља српског. Током целе године смо на различите начине опомињали пре свега себе, али и све вас, драга децо духовна, на светитељски живот, а посебно на један од низа чудесних догађаја из живота Светог Саве. Надали смо се и надамо се да ће и нама бити пример и поука у овом нашем времену. Ради се, наравно, о мирењу око власти завађене рођене браће над моштима њиховог оца, Светог Симеона Мирото­чивог, 1207. године у светој лаври Студеници.

Овог пута ћемо, указујући на пресудан пример мирења браће, настојати да такође кроз личност и дело Светог Саве осветлимо једно питање које се поново намеће нашем народу, по свему духовног карактера, а односи се на наше културно, верско и цивилизацијско опредељење. Околности које доводе до повременог наметања овог питања су непромењене од времена Светог Саве до данас, а највише су политичког, а тек последично духов­ног карактера.

Наиме, наша народна кућа, познато је, сагра­ђена је на средини пута, и то не било каквог пута него оног који се зове Via Militaris (Војни пут). Тај пут спаја и раздваја Исток и Запад, тако да смо ми веома често, хтели не хтели, на самом попри­шту сукоба Истока и Запада. Да бисмо опстали Господ је прво Светом Сави, а онда и многим Ср­бима кроз историју – рекао бих да је то постала наша народна особина – даровао да у себи сједи­њујемо најбоље, али не само најбоље, особине чо­века Запада и човека Истока. Следујући атоском монаху Светом Сави, Србин зна шта су молитва и молитвено тиховање, шта је покајање, шта је пост и одрицање ради добра ближњег, па чак и ради добра непријатеља.

Али, као и Свети Сава, православни Србин свих векова зна да као човек Запада буде ефи­касни делатник, мисионар и путник, енергичан организатор који решава проблеме како обичних људи тако и организација и великих система. Стога је Свети владика Николај говорио да мо­жемо да будемо изнад Истока и Запада, разуме­вајући да православна вера садржи одговор на егзистенцијални безизлаз.

И данас нам се, опет и опет, кроз опредељива­ња која се тичу решавања привредних, економ­ских и политичких питања, заправо говори и по­ставља дилема ком цивилизацијском кругу при­пада српски народ. Као да после више од осам векова поново треба да се опредељујемо за неки нови, модерни идентитет. Ми знамо да су пред Светим Савом, као и пред нама данас, били велики изазови и искуше­ња. Али, Свети Сава се ипак, у часу када је пра­вославно царство које називамо Византија било поражено, а цар и цариградски патријарх изгна­ни у Малу Азију, бескомпромисно определио за Христову Православну Цркву и културу и начин живота обележен православним хришћанским печатом.

Ми, пак, као баштиници искуства Савиног, искуства свих светих Немањића, али и поколења која нису одступила са Савиног пута ни под ото­манским ропством, ни под искушењима потоњих времена, знамо да нам нема друге него Христо­вим путем – путем који у живот води. Српском народу је, као и сваком народу, данас потребна морална обнова. На јеванђељским на­челима и живој вери у Живог Бога, вековима по­тврђиваним од наших светих предака, почивала је, почива и почиваће свака здрава личност и за­једница. Нека тако буде и у нашем крстоносном и светосавском роду данас и у све векове. Амин!

Ваш молитвеник пред колевком Христа Богомладенца,
 
АЕМ и Патријарх српски
ПОРФИРИЈЕ