Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је отворио изложбу, а свечаности су присуствовали Високопреосвећена господа Митрополити црногорско-приморски Јоаникије, сремски Василије, скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игњатије, милешевски Атанасије, немачки Григорије, рашко-призренски Теодосије, тимочки Иларион, нишки Арсеније, аустралијско-новозеландски Силуан, будимљанско-никшићки Методије, захумско-херцеговачки Димитрије и Преосвећена господа Епископи буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј, западноевропски Јустин, умировљени канадски Георгије, викарни Епископи марчански Сава, новобрдски Иларион, јенопољски Никон, моравички Тихон, диоклијски Пајсије, костајнички Серафим, високопреподобни игуман хиландарски Методије, представници Владе Србије, академици, представници традиционалних цркава и верских заједница, дипломатског кора и најзначајнијих научних, културних и просветних установа, као и високи гости из Грчке чије присуство сведочи о значају личности Светог Саве и духовним и културним везама које вековима повезују српски и грчки народ.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије отварајући изложбу је поручио: “Пред нама се отварају двери осмовековног српског духовног, културног и историјског памћења, окупљеног око личности Светога Саве — личности која је дубље од било кога другог обележила пут Српске Цркве, српске културе и самосвести нашег народа.
Зато није случајно што изложба носи једноставан назив "Свети Сава". Јер име Светог Саве већ вековима у себи сабира најдубље слојеве духовног, културног и историјског искуства српског народа. У том имену сусрећу се Хиландар и Студеница, Жича седмоврата, Кареја и Горња испосница, Крмчија и Типици, иконе и храмови, богослужење и уметност, а изнад свега жива вера народа.
Ова изложба зато има много шири значај од једног јубиларног подсећања. Она показује колико је светосавско наслеђе прожело различите векове и различите облике српске културе: од средњовековних светиња, рукописа и икона, преко уметности потоњих столећа, до савременог стваралаштва. Пред нама није само историјски преглед, него сведочанство једног дугог и непрекинутог трајања, сталног присуства Светог Саве међу Србима.”
Изложбу „Свети Сава“ заједнички су приредили Музеј Српске Православне Цркве и Српска академија наука и уметности са намером да се кроз изузетно драгоцене рукописе, иконе, фреске, архивску грађу, уметничка дела и мултимедијалне садржаје осветли непролазно дело Светог Саве и његов дубоки траг у духовном, културном и историјском идентитету српског народа.
Министар културе Републике Никола Селаковић је нагласио:
“Светосавље није настало у једном тренутку, нити само у једном делу. Оно је настало у дугом и дубоком прожимању духовности, државотворности, писмености, културе и моралног поретка. Настало је на путу који је од принца Растка водио ка Светом Сави, ка човеку који је разумео да се величина народа не мери силом, већ духом. Тај дух је Свети Сава уградио у камен наших светиња: у Студеницу у којој је сачувано духовно седиште Немањићке Србије и у којој је настало прво велико сведочанство српске духовне књижевности - Житије Светог Симеона; на Светој гори, у Хиландару, који није само манастир, већ место сабирања српске духовне и културне свести; у Жичи, где је утемељена самосталност Српске Цркве и где је духовни поредак постао ослонац државног трајања.”
Посебну вредност ове изложбе чине предмети изузетног историјског, духовног и уметничког значаја, сабрани из бројних музеја, библиотека, архива, манастира и црквених ризница, а нарочито из мћМанастира Хиландара. Пред посетиоцима су до 19. јула иконе Христа Пантократора, Богородице Одигитрије, Млекопитатељнице, Светог Саве и Светог Симеона, реплике хиландарског игуманског штапа и патерице Светог Саве Освећеног, Карејски типик и реплика иконе Богородице Тројеручице.
“Ова изложба представља значајан културни догађај не само за Србију већ и за цео православни свет и европску културну заједницу и баштину. Прослава 850. годишњице рођења Светог Саве јесте јединствена прилика за дубље размишљање и осврт на заједничко историјско и црквено сећање и традицију. Као оснивач аутокефалне Српске Цркве, али и као велики учитељ, законодавац, говорник, дипломата и ктитор, Свети Сава је допринео утемељењу верског, културног и националног идентитета српског народа. Грчка осећа посебну част због учешћа на изложби кроз седам значајних експоната које је уступио Свети манастир Хиландар”, у свом обраћању поручила је Лина Мендони, министар културе Републике Грчке.
Аутори изложбе су Његово Преосвештенство викарни Епископ моравички проф. др Тихон, дописни члан Српске академије наука и уметности проф. др Игор Борозан и доцент др Миљана Матић, који су, заједно са управником Музеја Српске Православне Цркве, свештеником др Владимиром Радовановићем, својим знањем и посвећеношћу допринели да велики јубилеј буде представљен на достојан и репрезентативан начин.
Коначни облик и визуелни идентитет изложбе Свети Сава дали су кустос изложбе гђа Жаклина Марковић, аутор изложбеног дизајна проф. Ђорђе Мандрапа и аутори графичког дизајна и визуелног идентитета изложбе г. Александар Радосављевић и Немања Илић.
Академик Зоран Кнежевић, председник Српске академије наука и уметности, пожелео је присутнима добродошлицу у здање највише научне и уметничке установе српског народа и поручио:
“Човек стамене одлучности, снажног ума и непресушне енергије, Сава је био пример највиших моралних и духовних вредности које човек може да поседује: посвећени писац житија и типика, градитељ и просветитељ, али и способни дипломата, помиритељ завађене браће, неуморни путник, светогорац и хиландарац, утемељитељ аутокефалне Српске Цркве и први Архиепископ српски, у потпуности посвећен својој вери и мисији. Све то сабрано је у личности аскетске природе која је своје овоземаљско битисање подредила врлини и духовној чистоти и чврсто се тих својих опредељења држала без остатка и до последњег даха. Изложба коју вечерас предајемо уваженом посетиоцу има за циљ да савременом, поготово младом, човеку представи и приближи живот и дело Светог Саве и да му пренесе Савино светитељско завештање које српска покољења вековима преносе онима који долазе после њих .”
У пратећем програму је учествовао октет Београдске богословије.
Улаз на капиталну изложбу у Галерији САНУ слободан је до 19. јула ове године.
