У беседи, владика Иларион је говорио о животу и подвигу светог руског војсковође и истакао да је Свети Александар Невски бранио свој народ не само снагом, него и мудрошћу, као наши Немањићи, којима је Бог дао да са крстом Христовим воде заједницу ка Царству Небеском.
Освећење темеља данашњег храма Светог Александра Невског извршио је митрополит Димитрије 12. маја 1912. године, у присуству престолонаследника Александра Карађорђевића. Храм је саграђен у српско-византијском стилу. Првобитна градња, започета 1912. године, прекинута је у време Балканских ратова и Првог светског рата, да би била настављена 1927. године, али по пројекту донекле прерађеном од стране Пере Ј. Поповића и Василија Андросова.
Освећење новоподигнутог храма извршио је 23. новембра 1930. године Патријарх српски Варнава у присуству највећег приложника, краља Александра Карђорђевића који је храму даровао мермерни иконостас са троновима за краља и архијереје, првобитно намењен за цркву Светог Ђорђа на Опленцу. Краљ је цркви даровао и велику икону Светог Александра Невског, рад знаменитог пољског сликара Јана Матејке из 1890. године, затим улазна врата цркве, три тетрапода и велики полијелеј. Храм је 1970-1973. године осликао јеромонах Наум Андрић, али је тај живопис нажалост, дотрајао.
Поновно осликавање храма започео је сликар Миловај Бјелошевић 1998. фрескописањем олтарске апсиде. Фасада храма Светог Александра Невског урађена је од вештачког камена са веома богатом декоративном пластиком и орнаментима који су реплике најлепших украса средњовековних српских манастира. Нови парохијски дом, дело архитекте Милана Миловановића и архитекте Данка Поповића, из Београда, у коме се на више од 700 квадратних метара репрезентативног простора свакодневно организују разноврсне активности црквено-духовног садржаја убрзо је постао истински духовно-мисионарски центар града Београда.
