Светом Литургијом началствовао је архимандрит Спиридон, старешина Храма Светог пророка Илије из солунске општине Пилеа, уз саслужење братства Храма Светог Симеона на челу са архимандритом Данилом, старешином храма и директором Патријаршијске управне канцеларије, и протојереја-ставрофора Јована Милановића, ректора Карловачке богословије.
Верни народ испунио је Храм Светог Симеона, узносећи једнодушне молитве Господу на српском и грчком језику, чиме је још једном посведочено нераскидиво јединство двају народа у православној вери.
Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала отац Јован Милановић је подсетио верни народ да се ова седмица с правом назива и Недељом обновљења, јер управо у њој изнова васкрсавају наша вера и нада. Ректор Карловачке богословије је истакао да су апостоли, испуњени радошћу Васкрсења, постали неустрашиви сведоци Победе над смрћу, те да су управо речи о Васкрслом Господу једине праве речи живота вечнога. Према његовим речима, живот у Христу и са Христом представља непрестану радост којој нема краја.
Отац Јован је нагласио да је сваки појединац позван да у дубини свога бића обнови веру и срцем запечати тајну Васкрсења. „Црква нас непрестано подсећа на истинску димензију човечности, позивајући нас да загрлимо радост и приступимо Светој Тајни Причешћа као круни свих врлина,“ поручио је прота, указујући на то да се хришћански идентитет изграђује кроз живу заједницу са Живим Богом.
Наглашавајући пример Светог апостола Томе, ректор је појаснио да Црква данас не велича неверје, већ снагу вере која кроз искушења долази до спознаје истине. Прота Јован је позвао вернике да по угледу на апостола Тому, нарочито у тешким тренуцима и животним искушењима, непоколебљиво кличу: „Господ мој и Бог мој!“. Управо из тог исповедања вере долази спасење и снага којом превазилазимо свако овоземаљско страдање.
Завршавајући беседу, отац Јован је поручио да је радост Васкрсења дар који треба чувати у срцу свакодневно, непрестано кличући победоносни поздрав „Христос Васкрсе!“, којим се потврђује наше заједништво са Господом и ближњима, како у овом, тако и у будућем веку.
На крају Литургије, под сводовима светог храма, отац Данило се обратио верном народу речима пуним духовне радости. У свом пригодном слову, он је изразио најдубљу захвалност драгим гостима из братске Грчке, чије је присуство овом евхаристијском сабрању дало снагу и лепоту.
Посебну захвалност отац Данило је исказао према уваженом госту, архимандриту Спиридону, захваливши му на заједничарењу у Литургији, а речи захвалности упутио је и оцу Јовану Милановићу на његовом молитвеном присуству и братској подршци.
На самом крају свог обраћања, отац Данило је упутио очинску поуку свим сабраним верницима, умоливши их да из овог светог храма изађу са молитвом у срцу и да у сваком тренутку свог живота на уснама имају спасоносне речи: „Христос мој и Бог мој“.
Након свете Литургије, радост празника прелила се из храма у порту, где је приређен богат културно-уметнички програм. У духу очувања традиције и братске љубави, наступили су чланови Културно-уметничког друштва „АД Нови Београд“ и Фолклорна група цркве Светог Илије из Пилее.
Игром и песмом, Срби и Грци приказали су лепоту свог националног наслеђа, праћени аплаузима бројних суграђана који су се окупили да поздраве госте из Солуна.
У оквиру културно-уметничког програма и наступа фолклорних ансамбала, сабранима се обратио архимандрит Спиридон, гост из Грчке Православне Цркве. У свом слову, отац Спиридон је заблагодарио на топлој добродошлици, упутивши посебне речи захвалности домаћину, оцу Данилу.
Истичући нераскидиве везе међу православним народима, архимандрит је нагласио да се у овој средини не осећа као гост, већ као део једне, јединствене заједнице у Христу. Он је упознао присутне са животом црквене општине Пилеа, која се налази у западном делу Солунске регије. Посебан осврт учињен је на парохијски храм Светог пророка Илије, под чијим окриљем активно делује и културно-уметничко друштво, негујући традицију и окупљајући верни народ кроз песму и игру.
Овај догађај остаје записан као још једно сведочанство живе вере и снажних веза које вековима повезују српски и грчки народ, утемељених на Светосављу и истинском хришћанском гостољубљу.
