Крвави распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и стварање нових држава на њеном тлу створио је нове економске, политичке и културне елите. Тај водећи слој бивших социјалистичких република осим Србије градио је и гради свој идентитет и национализам на антисрпству и минимизовању српске историје, вере и традиције. Споменици културе, задужбине грађене у време српских династија у Македонији, Хрватској, Словенији се занемарују или се прећуткује њихова историја.
Такав случај је и са Црном Гором у којој политичка уз помоћ интелектуалне елите настоји да одређене историјске факте који не одговарају новом курсу црногорства занемари, прећути или искриви. Почетком деведесетих година XX века у Црној Гори, претежно на Цетињу, јача ревизионистички покрет уперен против уједињења Србије и Црне Горе 26. новембра 1918. године. Овај покрет појављује се у тренутку кад југословенски народи исписују пун круг заједничког живота у једној држави дуг преко седамдесет година и крећу ка раздруживању које се у трагичном расплету окончало. Из "фиока" се ваде архивирани сукоби, оптужнице без живих сведока. Почиње пребрајања мртвих, а све у циљу да једна страна представи себе као жртву у неком сукобу. Случај уједињења Црне Горе и Србије и Божићна побуна која је уследила 1919. године један је од таквих.
Вековна тежња српског народа за ослобођењем и уједињењем у једну српску и југословенску државу реализовала се на крају Првог светског рата. Све оне идеје и планови о слободи српског народа од времена кад се "српско царство сурвало" након Косовске битке тињале су у мислима Црне Горе. Свети Петар Цетињски, Петар II Петровић-Његош и последњи Петровић на двору црногорском, Никола I, у својим прогласима позивали су на борбу са непријатељима српског народа. За његово уједињење и слободу. Како владари тако је и народ живео са том мишљу. Како каже академик Димитрије Вујовић "у Црној Гори се славило и веселило српским победама". Уједињење Црне Горе и Србије изведено 1918. природан је след догађаја у односима ове две државе. Нерешено династичко питање између Петровића и Карађорђевића одредило је даљу судбину србијанско - црногорских релација током XX века.
Шта је Црна Гора значила Српству пре уједињења 1918, како је извршено Уједињење, зашто се народ Црне Горе подигао против њене независности 13. јула 1941. године, како је започето стварање црногорске нације, како се у Црној Гори чувала искра српске слободе говори историчар др Богдан Живковић са Балканолошког института САНУ у Београду.
Уторак, 8. јул 2025. од 20:30 часова.
