Извесна самосталност у којима се владало према обичајном праву на челу са племенским старешином била је и кочница уједињавању српског народа на овом простору. Доласком на владичански престо 1781. Петра I Петровића Његоша почиње нова етапа у успостављању и развоју модерне нововековне државе. Успео је да за кратко време уједини црногорска и брдска племена и да у биткама на Мартинићима и Крусима 1796. године одбрани независност од налета скадарских паша из породице Бушатлија. Владика Петар I донео је "Законик општи црногорски и брдски" који је био први писани документ у Црној Гори којим је регулисано плаћање пореза, смртна казна за издају домовине и убиство из крвне освете.

На спољно-политичком плану, у време Првог српског устанка владика Петар I настојао је да своје акције синхронизује са акцијама Карађорђевих устаника. Желео је да створи Славеносрпско царство са престоницом у Дубровнику, али је идеја распршена повлачењем руске флоте из Јадрана. Коначно, 1830. године укинуто је и гувернадурско звање. Исте године, умро је владика Петар I Петровић Његош, а недуго након смрти канонизован је као Свети Петар Цетињски чије се мошти налазе у Цетињском манастиру.

O Црној Гори у XVIII и XIX веку, ратовима против Османске империје, односу према Русији, другим великим силама Европе, борби за очување имена српског у брдима изнад мора, како је у историји Свети Петар Цетињски остао упамћен као државотворац без тамнице и на који начин је управљао народом између клетве и молитве у емисији Час историје говори монах др Павле Кондић, историчар, управник Задужбине Митрополита Амфилохија у Манастиру Стањевићи, Будва.
Уторак, 31. март 2026. од 20:30 часова.