Светиње су на београдском аеродрому свечано и молитвено дочекали викари Његове Светости, Епископ липљански и војни Доситеј и Епископ топлички Петар, као и министар културе Републике Србије Никола Селаковић, заједно са министарком културе Републике Грчке Лином Мендони.
Епископ липљански Доситеј рекао је:
„Овај тренутак када су пред нама најзначајније светиње из царске лавре манастира Хиландара на Светој Гори можемо гледати као парадигму за српску културу и положај српског православног народа у двадесетом столећу. Изразитије у његовој другој половини, али и не мање на почетку трећег миленијума. Наиме, ми стојимо пред овим великим светињама, светињама које имају конститутивни значај за наше формирање као крштеног словенског народа, али их не видимо јер су у кутијама. Тако су и њихову лепоту, поруку која нам у суштини говори само једно – да је Христос Васкрсао и да ако идемо за Васкрслим живот нам има смисла – у деценијама које сам поменуо крили од нашег народа, забрањивали је, а многи су због те поруке на различите начине и страдали.
Богу хвала, времена се мењају, данас смо их дочекали на највишем нивоу. То је знак да се напокон мења и вредносни систем којим смо упућивани, који се натура и нашој деци и младима, којим смо завођени да бисмо постали оно што нисмо, да бисмо нестали као народ Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог.
То је знак да се враћамо на Савин пут, пут који на живот води, пут Хиландара, Жиче, Студенице, Савине, Милешеве, Патријарховог и Савиног Ковиља. Идући тим путем, утемељени у јеванђелским вредностима којима нас је Свети Сава учио, можемо стићи свуда, и на исток и на запад, бити прихваћени и уважени свуда као што је и он био прихваћен и уважен.
Напослетку, по благослову Његове Светости захваљујем се свима који су помогли да ове светиње дођу у престони Београд и тако нашем народу омогућили да их види и да им се поклони.”
Министар културе Србије Никола Селаковић истакао је:
„Данас смо на свечани начин дочекали неке од највећих српских и хиландарских светиња. Поменућу само две међу њима, не умањујући значај осталих. Мозаичку икону Пресвете Богородице Одигитрије, за коју са сигурношћу знамо да представља личну својину Светог Симеона, онога који је ујединио српске земље у средњем веку и који је био родоначелник наше најславније владарске лозе Немањића, као и Карејски типик Светог Саве као правни акт духовне природе који уређује начин живота и молитве у Карејској испосници, коју је сам Свети Сава устројио.”
Историјска изложба једноставног назива „Свети Сава“, коју Музеј Српске Православне Цркве организује у Галерији Српске академије наука и уметности, трајаће од 15. маја до 19. јула. То ће бити јединствена и непоновљива прилика да, поред других драгоцених уметничких дела везаних за личност и живот Светог Саве, верни народ види и поклони се следећим хиландарским светињама које су у Београду:
- Мозаична икона Богородице Одигитрије, пред којом је уснуо у Господу Стефан Немања, у монаштву прослављен као Свети Симеон Мироточиви. Икона је рад солунских мајстора са краја дванаестог века и најстарија је икона сачувана у ризници манастира Хиландара.
- Икона Богородице Млекопитатељнице, светиња Савине испоснице у Кареји. По предању, насликао ју је Свети апостол и јеванђелист Лука, а Свети Сава ју је током свог путовања у Свету земљу добио у манастиру Светог Саве Освећеног у Јерусалиму.
Икона Христа Пантократора, ремек-дело византијског сликарства, датирана у 1260. годину.
- Чувена икона Светог Саве и Светог Симеона из петнаестог века.
- Реплика хиландарског игуманског штапа, дар византијског цара Алексија Трећег Анђела из 1199. године, симбол самосталности хиландарског братства.
- Реплика патерице Светог Саве Освећеног, коју је Свети Сава добио приликом поклоничког путовања у Свету земљу 1229. године.
- Карејски типик, препис из прве четвртине тринаестог века, оснивачки акт којим су прописана правила поста и богослужења у Карејској испосници.
- Реплика иконе Богородице Тројеручице, паладијума свих српских земаља, коју је Свети Сава донео из Дамаска, а која се данас налази у манастиру Хиландару.
Долазак ових светиња у престони Београд представља редак благослов и догађај од изузетног духовног, културног и националног значаја.
