Патријарху Порфирију саслуживало је свештенство и ђаконство, у молитвеном присуству бројног верног народа.
После свете Литургије, Његова Светост благословио је све присутне, а посебну пажњу посветио је најмлађим Светосавцима.
У беседи, Патријарх Порфирије је рекао да је благослов и радост кад год можемо да се сабирамо и да се сусрећемо, а нарочито је велики благослов Божји и духовна радост када се сабирамо у храму Божјем, јер у храму Божјем сви заједно узносимо своје молитве Богу за своје спасење, за добро своје, али и за спасење и добро наших комшија и пријатељ, за спасење и за добро читавог света. Ми ту истину као народ знамо од самих својих почетака. Знамо је управо истином коју је засејао међу нас и трудом који је чинио наш првојерарх и духовни отац Свети Сава. Ево, само пре неколико седмица ми смо прославили његов празник. Прославили смо Светог Саву зато што је он отворио наше духовне очи, зато што је он једанпут за свагда одредио смернице и пут постојања нашег народа и његове ходове кроз историју; зато што је у наш народ засадио, посејао и однеговао православну веру; веру православну која нас је кроз векове обликовала; веру православну која је од нашег народа учинила оно што он јесте; веру која нас је чувала и очувала да кроз векове знамо ко смо, одакле смо и куда идемо; веру која је учинила да и онда када смо били слаби и немоћни, да и онда када нисмо имали своју државу, а то није бивало ретко у нашој историји, можемо опстати и да будемо оно што јесмо; веру да увек, а нарочито данас, када смо расејани широм света и када смо далеко од своје матице, можемо бити оно што јесмо; веру која нас чини да нисмо исфрустрирани и изгубљени због удаљености од своје матице, да немамо комплекс да можемо пуним плућима и отвореног срца да будемо интегрисани у културе и у цивилизацију у којој се налазимо, а да опет јесмо оно што јесмо, да можемо усвајати све што је вредно и добро из култура и народа са којима живимо, да можемо њима бити обогаћени, али исто тако да својим трудом, својим напором и оним што јесмо можемо обогатити, макар и скромно, оне са којима живимо.