Његовој Светости саслуживали су Преосвећени Епископ хвостански г. Алексеј, презвитери, ђакони, као и верни народ Божији који је испунио храм.
У току Литургије Патријарх Порфирије у чин презвитера рукоположио је ђакона др Ивицу Чаировића,
професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду.
После прочитаног јеванђелског зачала, Патријарх Порфирије је у архипастирској беседи истакао да је Црква Тело Христово и заједница оних који верују исправно. „Они који верују исправно, у Цркви учествују исправно, знајући да је Господ једини Спаситељ. Он је дошао да да живот Свој у откуп за многе, да би кроз то давање остварио победу над нашим троструким непријатељем: грехом, смрћу и ђаволом. Кроз ту жртву, Господ нам дарује живот вечни“, нагласио је Патријарх.
Говорећи о контексту размишљања многих људи тада, који су чекали Месију као овоземаљског моћника, Патријарх је објаснио да Господ насупрот томе долази као Онај који страда, бива одбачен, понижен и убијен. Све то чини смирено, у послушању Богу Оцу, показујући тиме да није дошао да влада и држи лекције, већ да својим примером испуни пророштва и покаже једини прави пут спасења.
„Свако је на свом месту у свом животу својеврсни свештенослужитељ, јер служи спасењу. Свако одступање од пута Христовог значи да нисмо разумели улогу Цркве у овом свету. Све треба да извире из сусрета са Христом“, поручио је Патријарх Порфирије, подсећајући да у пету недељу поста славимо Преподобну Марију Египћанку. Њен живот нам открива да без покајања и спознаје да треба да будемо бољи не можемо ући у Царство Божије. Без напуштања логике овог света и припајања Јеванђељу, сваки дан нам остаје испуњен празнином, муком и бригом, јер живот без Христа не може бити другачији.
На крају беседе, Патријарх је закључио да је Христова реч једини истински смисао, те да служећи једни другима заправо служимо Христу.
Целу беседу Патријарха Порфирија гледајте у тв програму и на ЈуТјуб каналу Храм телевизије.
После Литургије, Патријарх је провео време у срдачном разговору са верним народом.
Храм Светог кнеза Лазара на Звездари подигнут је тридесетих година прошлог века као заветна светиња, а темеље је 1935. године освештао блаженопочивши Патријарх Варнава. Ова светиња, познатија као Лазарица, изграђена је у српско-византијском стилу по пројекту чувеног архитекте Момира Коруновића. Већ деценијама представља једно од најзначајнијих места окупљања православних верника овог дела Београда, чувајући молитвени спомен на косовске јунаке и Светог кнеза Лазара.
