ТВ ХрамГрадимир Станић рођен је 20. марта 1945. године у Брањаку, у породици земљорадника Радуле и Стамене Станић. После завршене основне школе, 1959. године уписао је Призренску богословију, коју је завршио са одличним успехом.
Током школовања заволео је црквено појање, којим се бавио и током студија на Православном богословском факултету у Београду. Годинама је појао у манастиру Светог архангела Гаврила у Земуну, у време када је њиме управљао протојереј-ставрофор проф. др Радован Биговић.
Летње распусте проводио је у манастиру Високи Дечани, којим је тада управљао архимандрит Макарије (Поповић). Током боравка у Дечанима упознао се са црквеном уметношћу и архитектуром и учествовао у дочеку поклоника, делегација и стручних тимова који су проучавали културно и уметничко наслеђе ове светиње.
Поред студија на Православном богословском факултету, изучавао је црквену уметност, између осталог и уз др Војислава Ђурића, једног од најзначајнијих познавалаца византијске уметности. Своје интересовање за црквену уметност наставио је и током рада у Српској Патријаршији, сарађујући са директорима Библиотеке Патријаршије српске и Музеја Српске Православне Цркве.
После завршених студија почео је хонорарно да ради у Патријаршији српској као помоћник уредника „Гласника“, архимандрита Данила Цветанова, потоњег Епископа марчанског др Данила (Крстића). У „Гласнику“ су објављивани прилози из црквене уметности и историје, текстови о јубилејима манастира и цркава, проповеди, прикази књига и други прилози.
Градимир Станић био је један од значајних сарадника у развоју црквене штампе у другој половини 20. века. Учествовао је у раду на листу „Православље“, који је покренут 15. априла 1967. године са благословом патријарха Германа, као и у раду на другим црквеним издањима, међу којима су „Светосавско звонце“, „Теолошки погледи“ и „Православни мисионар“.
Био је ангажован и на припреми и техничком уређивању значајних научних и јубиларних издања Српске Православне Цркве, међу којима су споменице поводом 750 година аутокефалности Српске Православне Цркве, 50 година обновљене Патријаршије српске, 300 година Велике сеобе Срба и 300 година од престављења Светог Василија Острошког. Технички је уредио и Светосавску споменицу из 1975. и Видовданску споменицу из 1989. године.
Као технички уредник учествовао је у припреми и издавању бројних богослужбених књига, међу којима су „Јевангелистар“, „Србљак“, „Часловац“, „Велики молитвеник“ и „Служебник“ на црквенословенском и српском језику. Један од значајних издавачких подухвата у којима је учествовао било је и трокњижје „Да нам буду јаснија нека питања наше вере“, у којем су сабрани текстови патријарха српског Павла.
Као управник Штампарије Српске Православне Цркве, Градимир Станић је деценијама био непосредно ангажован на реализацији бројних црквених издавачких подухвата. У Штампарији Српске Православне Цркве своја дела штампали су бројни аутори и издавачи, а Станић је током свог рада сарађивао са великим бројем свештеника, монаха, монахиња, аутора и сарадника црквених издања.
Посебно је био везан за монаштво, а његова канцеларија у Патријаршији српској била је место сусрета бројних монаха и монахиња који су долазили у Београд ради различитих црквених послушања и обавеза.
Током свог дугогодишњег рада у Српској Православној Цркви сарађивао је са више генерација црквених великодостојника, свештеника, богослова, научника, аутора и издавача. Пратио је патријарха српског Павла и на појединим путовањима у иностранство, међу којима су биле посете Сједињеним Америчким Државама, Канади и Немачкој.
Иза Градимира Станића остали су супруга Анкица, синови Ненад и Предраг са породицама, као и бројни сарадници и пријатељи.
