Епархија шумадијскаПараклис посвећен Светом Јовану Златоусту, био је испуњен наставницима, садашњим и бившим ученицима, као и гостима из других сестинских богословија и епархија Српске Цркве.
На сам дан празника, 26. новембра, средшњи моменат прославе била је Света Архијерејска Литургија. Ове године, Епархија шумадијска и Богословија Светог Јована Златоустог имали су благослов и част да литургијским сабрањем началствује Његово Преосвештенство Епископ топлички Господин Јеротеј, викар Патријарха српског и Председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, уз учешће Епископа шумадијског Господина Јована.
Саслуживали су свештеномонаси и свештеници, јерођакони и ђакони Епархије шумадијске, као и гости из других епархија.
Према устаљеној традицији, Епископ шумадијски Јован је у чин чтеца рукопроизвео клирике Шумадијске епархије, који су уједно и матуранти Богословије.
Чин су примили: Урош Стојадиновић из Вреоца, Василије Новаковић из Селевца, Теодор Јездић из Брчког, Димитрије Николић из Крагујевца и Филип Лукић из Кусатка.
Након заамвоне молитве, Епископ топлички Јеротеј је пререзао славски колач и још једном честитао славу: „Благодаран сам Епископу Јовану на томе што сам имао прилику да служим Свету Литургију и началствујем на њој. Хвала и ректору Богословије др Зорану Крстићу, као и свим наставницима и ученицима. Хтео бих да вам пренесем поздраве, честитке и благослове Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија, чијим благословом сам изасланик у вашој Епархији. Још једном се од срца захваљујем“. Одговарајући на благодарност и честитке, Епископ Јован је рекао: „Преосвећени владико, хвала Вама и Његовој Светости који вас је упутио да дођете у наше училиште, које скоро три деценије постоји. Трудимо се колико можемо, па вас молимо да се молите за нас да и ово училиште још више и боље напредује“.
Богословија је овога дана имала благослов да на славском ручку угости и Његово Преосвештенство Епископа браничевског Господина Игнатија. Том приликом, ректор Богословије др Зоран Крстић је упутио речи благодарности Епископима Јеротеју, Игнатију и Јовану, затим гостима из других сестринских богословија, наставницима и запосленом особљу, као и бившим и садашњим ученицима, истакавши да празновање славе овог богословског училишта сваке године представља велику радост Српској Цркви, јер се тако одржава континуитет њеног постојања: „Дошла је пуноћа времена да уредимо наш статус и да се консолидујемо са другим просветним установама. Те ствари су за нас важне и од пресудног значаја. Недостојно је за нас да будемо непостојећа школа у нашој држави, а рекао бих и да је недостојно да сегмент из којег је проистекла просвета наше државе буде у сивој зони. Сви су изгледи да се сада стичу повољни услови за остваривање добрих односа. Због тога ми је нарочито драго што су представници државе сабрани заједно са нама и због тога се сви радујемо“.
Након ректора Зорана, сабранима за трпезом се обратио и отац Исидор (Јагодић), заменик ректора Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену и нагласио да је веома важно то што представници богословија сваке године успевају да се братски загрле и окупе на једном месту: „Дело које нам је поверено захтева велику одговорност. Мислим да је од изузетне важности да се у оваквим школама нарочито негује дух јединства. Постоји много ствари по којима се можемо делити, цепати на делиће, али увек морамо имати на уму Христове речи да сви једно будемо. То је императив нашег живота и на томе треба радити до краја наших живота. Хвала Светом Јовану Златоустом што нас је сабрао на овом месту и желим да, ако Бог допусти, успемо да се окупљамо и у годинама које следе. Свим радницима ове школе желимо много изобиља и благослова и жељу да истрају свему што раде, знајући да се на крају свега увек налази благослов Божији“.
Певањем троструког многољетствија, сабрани Епископи, наставници и ученици узнели су молитве и жеље Господу да Богословија, молитвеним заступништвом Светог Јована Златоустог, постоји у годинама које долазе и да буде домаћин свима онима који се са љубављу сећају њеног гостопримства.
Епархија шумадијска
БЕСЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ТОПЛИЧКОГ Г. ЈЕРОТЕЈА НА СЛАВИ КРАГУЈЕВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ
„У име Оца и Сина и Светог Духа!
На данашњи дан, широм васељене, Света Црква Православна слави великог угодника Божијег, Светог Јована названога Златоусти – архиепископа царског града Константинопоља. Овај Светитељ рођен је у Антиохији у Источном Римском Царству и ми не знамо тачно његово порекло – можда је био Сиријац, можда Грк или припадник неког другог народа. То нам није остало записано у његовом житију. Но, можемо видети како он, као светитељ, превазилази те границе национализма и народа; од сваког народа је прихваћен као свој. Он је Србима Србин, Грцима Грк, Русима Рус, Бугарима Бугар – сви га доживљавају као свога најрођенијег.
Међутим, није само то у питању. Светитељи превазилазе и временске границе – границе свога постојања на овој земљи. Свети Јован Златоусти је живео у четвртом и петом веку, међутим, видимо да га и данас прослављамо – седамнаест векова након његовог живота. Такође, видимо да и данас када га прослављамо на Светој Литургији, и нарочито када му се молимо, ми га не доживљавамо као неког далеког претка и странца, већ као човека који је живео у нашој епохи. То је зато што је био испуњен Духом Светим и што је у њему живео Христос који је у овај свет дошао да пострада за свакога човека, од Адама, па до људи који живе у нашем времену. Зато су светитељи Божији нама блиски, јер је Христос у њима нама близак и увек актуелан.
Данашњи празник прослава овај свети храм и ова, требало би да кажемо, света кућа, јер се у њој првенствено образују нови нараштаји свештеника, свештеномонаха, а можда ће неко од вас постати и епископ, ако не и патријарх. За то образовање имамо великог узора, Светог Јована Златоустог. Ако желимо да будемо подвижници, у њему имамо најбољи узор монаха и аскете. Ако волимо да читамо Свето Писмо и да га проучавамо, опет имамо Светог Јована као великог тумача Светих списа. Ако волимо богослужења, онда је пред нама Свети Јован као велики литургичар, али не само то, јер је он био и велики пастир у Царском граду Константинопољу где је просвећивао народ Божији.
Међутим, оно што је најбитније у животу Светог Јована, јесте то што је свим срцем и душом волео Бога и живео по Јеванђељу. То је оно што сви треба да следимо и у чему треба да га подражавамо. Постоје многе службе у Цркви и свака је Христова и пред Богом једнако часна. Због тога је потребно да имамо љубав коју је имао Свети Јован Златоусти. Он је волео Бога и следио му. Није марио који ће положај заузети у Цркви. Такав је био и наш Свети Сава Српски, који је такође отишао као младић у манастир, желећи да буде монах и ништа више. Но, Бог је имао другачији план за њега.
Такође, у данашњем Јеванђељу, ви као будући свештеници можете видети каква је одговорност свештеника и свештеничког позива. Свештеник треба читавим својим бићем да верује у Бога; треба да поучава не само речју, већ и примером; треба да буде отац не само у својој породици, већ и у својој парохији. Зато га овде Господ назива вратима, јер заиста, ако тако живи, онда ће људи, помоћу његовом, ући у рај. Но, ако свештеник не живи како треба, већ злоупотреби тај позив и буде најамник, онда, када дођу демони, он бежи, јер не жели да буде пастир и служи Христу. Тада духовни вуци кољу и распуђавају духовно стадо. Зато је потребно да будемо свесни колика је одговорност овог позива. У исто време, овај позив даје огромну славу и част. Не постоји већа част на овој земљи од тога да будете свештеник Божији. Ниједна професија нема такву част.
То можемо видети у житијима многих великих Светитеља, на пример Светог Амвросија Миланског, којег сам видео насликаног у вашем храму. Он је био такав првосвештеник Божији да када је римски цар Теодосије дошао у Цркву, Амвросије му није дао да уђе, те му је рекао да је у походима убио многе људе, међу њима неке који су били и невини и као такав не може да уђе и да служи Богу, већ је потребно да се покаје. Цар Теодосије је добио епитимију за то своје дело у виду поста и молитве. Када је видео да се искрено каје, Свети Амвросије га је примио у Цркву. Један византијски цар, који је читаве народе могао да збрише у магновењу, био је немоћан пред свештеником Божијим.
Тако је и Свети Јован Златоусти храбро проповедао веру и морал у Царском граду, и тако дошао у сукоб са царицом Евдоксијом. Она га се такође плашила и није смела јавно да устане против њега, због народа који га је волео. Због тога су га тајно ухватили и прогнали далеко од града. Из житија Светог Јована видимо каква слава чека истинске свештенике Божије – њега нису могли наћи у рају, јер је био поред самог Бога. Толика је част свештеничког позива.
Браћо и сестре, потребно је увек да се молимо Богу да бисмо били достојни тог призвања у које смо призвани. Свако од вас који је дошао да похађа ову свету школу и изучава свештене науке, дошао је са благословом свог епископа, а то је врло важно. То говори да нисте дошли по својој вољи. Епископ је био тај који је проценио и видео да имате дар да одговорите на позив да будете свештеници. Зато, у данашњи дан је потребно да будемо радосни и весели. Молимо се Светом Јовану Златоустом да бисмо се тако обрели у рају, где ће бити вечна, безгранична и неизмерна радост и мир у Духу Светоме. Амин!
Епархија шумадијска
