Његовој Светости саслуживали су викарни Епископ хвостански Алексеј, свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке, у присуству многобројног верног народа.
Након прочитаног јеванђелског зачала, Патријарх Порфирије је, поучавајући сабране, говорио о опраштању и љубави према ближњима и истакао: “Реч Божија је свима блиска. Ко хоће иде за Христом, а ко неће има слободу да не иде. Не постоји трећи пут, или смо Христови или смо изван Њега и нисмо Његови. Наравно, ићи за Христом не значи само слушати Његову реч, него Његову реч учинити својим животом, својом реалношћу - што у исто време није једноставно ни лако, али са друге стране је врло просто. Ствар је само у томе на кога ћемо се ослањати, да ли на Христову памет и Његову логику, реч и правила живота или ћемо се ослањати на памет људску и реч човека палог и острашћеног, најпре зараженог самољубљем, егоизмом и гордошћу, а од те заразе нема веће.”
* * *
Храм Светог Стефана Дечанског саграђен је 1905. године на месту старог сеоског гробља, вероватно на темељима старије богомоље, а надгробни споменици су били искоришћени за зидање темеља цркве. У присуству краља Петара II Карађорђевића и мноштва државних представника освећење храма је 16. априла 1906. године извршио Архиепископ београдски и Митрополит српски Димитрије. Током боравка непријатељских трупа у Железнику 1914. године, црква је обијена, испретурана, намештај и књиге спаљени, а сама црква је претворена у болницу за рањенике. У спомен на преко 210 жртава из Железника које је овај рат однео, у црквеној порти је подигнут споменик жртвама рата до 1920. године.
