
Књига се бави богомољачким покретом у Србији између два светска рата, представљајући верско-морални покрет у историјској, социолошкој и теолошкој перспективи. Приређена је на основу докумената из заоставштине прве генерације богомољаца (1921–1941), као и бројних сведочења, уз посебан акценат на тројицу светитеља које је покрет изнедрио — владике Николаја Велимировића, Јустина Поповића и Јакова Туманског.