ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Није ми познато да би то што је код покојнице била мачка имало било каквог значаја за њено спасење, или да би то могло утицати на било који начин на живот њених сродника. Само могу да претпоставим шта је то што је људе забринуло у тој ситуацији. Ако је покојница остала сама у стану, закључана у тренутку смрти и мачка у стану такође закључана, могло се догодити да мачка не могући нигде да изађе из стана, и немајући друге хране почне да се храни телом покојнице или га на други начин оштети. То би наравно био ружан призор, али би исто тако био ружан призор и ако покојницу не би пронашли три четири дана, чак и да није било никакве мачке у стану.
Но, осим што би то био ружан призор, не верујем да би то имало било каквог значаја за спасење душе твоје покојне баке. Стога се немој узнемиравати таквим причама. У богослужбеним текстовима који се читају и певају на дан задушница на више места се молимо и за оне које су појеле дивље звери и за оне чије тело је изгорело или на други начин уништено. Тако да се Црква свакако моли чак и за оне људе који су постали плен животиња. Можда је таква смрт некима застрашујућа, али која то смрт није страшна? Можда, би неко кад би могао да бира, радије изабрао да умре на неки други начин, али свакако да би огромна већина људи изабрала да не умре уопште кад би то било могуће изабрати.
У народним обичајима везаним за сахрану покојника има много тога што нема никакве директне везе са православном вером, а има доста и таквих обичаја који су чак у супротности са православном вером. То је појава која се не може лако искоренити. Кад се коме догоди да се упокоји неко од блиских сродника, природно је да су сви најближи сродници тим догађајем узнемирени и не ретко помало изгубљени. Тада им се обично појави неко из њихове средине ко им се наметне као нека врста саветника и организатора. Пошто су најчешће сви они у стању шока, свима добро дође да све одлуке препусте неком ко изрази спремност да се прихвати организације свега што је неопходно. Тако се све ради по савету некога ко можда ни сам не зна због чега нешто ради, изузев што је то негде раније видео.
Некима од тих људи се допадне та улога у којој су сви збуњени и изгубљени и у којој сви њих нешто питају и сви их слушају без поговора. Што им се више та улога допада, они се све више уживе и мало по мало почињу већ и сами да верују како су стручни за сва питања око сахране и покојника. Ако им неко постави питање за које знају одговор од раније, који су чули од некога, они ће наравно одговорити на исти начин, али ако им неко постави питање са којим се раније нису сусретали, такви људи ће често радије измислити одговор него да признају да не знају одговор. Затим ће се потрудити да тај свој одговор поткрепе каквим било аргументима који им у том тренутку падну на памет и тако се на листу правила додају временом нова и нова правила од којих су многа у колизији са православном вером.
Ако свештеник покуша да укаже на неисправност било ког од тих измишљених правила, одмах ће се на њега окомити са причом да је то свештеник који је био ту пре њега поштовао и одобравао и тако већина свештеника се неће упуштати у такве авантуре него ће радије допустити народу да ради по своме.
Док свештеник стекне године стажа и довољно угледа да би га народ гледао као човека несумњивог ауторитета, он је већ много пута морао да допусти разне такве обичаје и тада већ не може лако да их заустави. Тако млади свештеници то не могу учинити јер их народ неће послушати, а старији не могу јер су већ много пута допустили све те обичаје. Осим тога сахране нису баш погодне да се народ поучава некој црквеној дисциплини нити да се тад доводи у ред. И тако се с генерације на генерацију преносе разни наопаки обичаји, а временом се стварају и нови.
Стога немој да се много оптерећујеш стварима које народ прича о томе што се догодило с твојом баком. Имај више поверења у оно што ти каже твој свештеник, него у приче оних који се наводно добро разумеју у народне обичаје и правила. Моли се Богу за душу своје баке. Понекад однеси у цркву какав прилог да се помиње име твоје баке. Кад ти се пружи прилика да учиниш какво добро дело, учини га намењујући га за њену душу. Тако ћеш на најбољи начин помоћи својој баки, а то што је мачка била поред њеног мртвог тела, можеш сасвим да игноришеш.
