ОДГОВОР ДУХОВНИКА:
Поставио си тешко питање на које не могу да ти пружим никакав поуздан одговор. О томе
шта је видео у виђењу када га је Бог узнео до трећег неба, Свети апостол Павле је писао:
„што око људско не виде, и ухо људско не чу, и на срце човеку не дође, оно уготови Бог
онима који га љубе“. Кад дакле, он који се удостојио да лично види нешто од тога што је Бог
припремио за оне који га љубе, није могао да опише речима то што је видео, како бих могао
ја да поуздано знам како ће изгледати живот по васкрсењу.
Ипак да не бих оставио твоју радозналост сасвим без икаквог одговора, поделићу с тобом
оно што сам чуо од блажено почившег епископа будимског Данила кад је говорио на ту тему.
Наравно, немој помислити да је он тако нешто тврдио да ће засигурно бити. И он је то рекао
више као једну идеју, како би могло да буде, додајући увек на крају, да ће бити онако како на
срце човеку није дошло. Дакле ма колико се ми трудили да погодимо како ће то све изгледати,
никада нећемо моћи да то у потпуности одгонетнемо.

Владика Данило је говорио да ћемо по васкрсењу, сви имати тело продуховљено и некако
измењено. О томе у осталом сведочи и апостол Павле када каже: „Сви нећемо помрети, али
сви ћемо се изменити“ и „ми који будемо живи о другом доласку Христовом, бићемо заједно
са васкрслима узнесени на облаку у ваздуху“. После васкрсења Христос је са телом улазио
кроз затворена врата у собу у којој су били његови ученици, из гроба је васкрсао и изашао не
сломивши печат. Његово тело је дакле по васкрсењу могло да пролази кроз чврсту материју,
као што ми пролазимо кроз ваздух. Владика Данило је говорио да ће и наша тела по
васкрсењу имати ту способност. Он је још говорио да ћемо сви васкрснути у телу које ће
изгледати као да има тридесет три године, као што је и Христос имао када је васкрснуо. Они
који су били нижег раста, васкрснуће нешто виши него што су били, а они који су били вишег
раста, васкрснуће у телу које ће бити нешто ниже. Тако да ћемо сви по васкрсењу бити исте
телесне висине и пошто ћемо сви моћи да пролазимо кроз чврсту материју, моћи ћемо да се
међусобно прожимамо. Наше очи ће бити на истој висини као и Христове очи, или очи ма ког
другог човека. Наше срце ће бити у висини Христовог срца. Прожимајући се са другим
људима моћи ћемо да видимо и осетимо све што ти људи виде и осећају. Моћи ћемо, на
пример, да видимо свет онако како га је Христос видео.

Тада ће нам бити свима све потпуно јасно и неће бити никакве потребе да нам ко шта
објашњава. Свако ће моћи да гледа и истражује оно што га интересује. Наравно, све ово је
само пуко нагађање, и ништа од овога није сасвим извесно и загарантовано. Али нико не
може баш тврдити ни да неће бити тако. Владика Данило је био човек који је мени уливао
поверење као неко ко би могао бар донекле да завири у ову тајну, стога су његове речи на
мене оставиле трајан утисак и радо их се сећам, па их понекад и другима преносим. Стога и
прими ове речи само као једно од могућих објашњења и више као тему за размишљање, него
као поуздану слику онога што ће се заиста догодити.

Ја лично верујем и да ће можда вечна мука за оне који се буду мучили, бити управо то што
ће свим људима бити апсолутно позната свака њихова мисао, свако њихово осећање. Ово ће
бити веома пријатно онима који су у себи гајили племените мисли и осећања, који су своја
добра дела чинили у тајности, да не зна левица шта чини десница. За такве људе биће
пријатно што ће и други људи моћи у потпуности да сагледају њихову унутрашњост. За оне
који пак остану испуњени, злобом, сујетом, гордошћу, и другим страстима, који су може бити
успешно прикривали каква срамна и нечасна дела, за такве ће нема сумње боравак у Царству
Небеском бити највећа мука. Такви ће пожелети и сами да оду у нај крајњу таму, да се
сакрију од погледа, али ма колико далеко отишли, знаће да их људи и даље виде. Та свест да
се не могу нигде сакрити, и да је сваком ко их погледа позната сва њихова нечистота
унутрашња, то ће бити црв који не умире и огањ који се не гаси.

Тешко ми је да поверујем да би добри Бог могао да престане да воли грешнике и да их
казни неким видљивим огњем и црвом. Више сам склон да верујем да ће за све нас бити
једно исто Царство припремљено анђелима и онима који су ишли за Христом, који су
хранили гладне, појили жедне, тешили тужне, прихватали странце, посећивали и помагали
болесне. Само ће они који све то нису чинили, доживљавати то Царство као највећу муку, као
огањ који се не гаси и црв који не умире. Из описа Страшног Суда, видимо и да неће бити
никаквих приговора на одлуку Судије. У причи о свадби царевог сина, помиње се и неки
човек који је на свадбу ушао необучен у свадбено рухо. Кад га је домаћин упитао: „Пријатељу
како си овамо ушао без свадбеног руха?“, он није ништа имао да одговори. Дакле из тога би
се дало закључити да ће свакоме у том тренутку бити апсолутно јасно све шта се са њим
збило, све шта је урадио и шта је требало да уради у сваком тренутку свог живота. Нико неће
имати никакву примедбу да је оштећен макар и најмање пресудом која му је изречена.
Верујем и да ће сваки човек добити најповољнију могућу пресуду на основу свега свог
понашања у току живота. Свако ће знати да му је досуђено боље него што је заслужио, зато
се нико неће ни бунити нити протествовати због изречене му пресуде.
Све што нам је сада непознато и загонетно, тада ће нам постати очигледно. Јер данас
видимо многе и необјашњиве неправде у свету, видимо како праведни и добри људи страдају,
а зли напредују од зла на горе и ипак пролазе некажњено. Такви призори су нам сад веома
збуњујући. Видимо како умиру недужна деца, и добри људи, а остају у животу злочинци.
Сада је то немогуће схватити и објаснити. Али онда ће нам свима бити очигледно и јасно
зашто је то тако било, и никоме тад неће пасти на памет да се ту радило о каквој било
неправди. Сада нам често дође помисао, како је на нас натоварен већи терет него на остале
људе, како је нама теже него другима и питамо се зашто баш нама да се тако нешто догоди.
Тада ћемо погледати и видети јасно као на длану све разлоге и закључићемо да је било
праведно све што се с нама догодило, и да ми сами не би ни желели да је нешто било
другачије. Можда ћемо жалити због пропуста које смо сами направили, али не и због
околности које су нас сналазиле мимо наше контроле и воље. За све оно што нам је било
дато, бићемо потпуно уверени да је било добро за нас и не само добро него и најбоље могуће
за нас.

Да би смо могли да имамо такав увид у све садашње тајне живота, чини ми се да ће бити
неопходно да имамо приступ до Божанског домостроја, до свих оних идеја и планова којима
се Бог руководио кад нас је створио и поставио у овај свет, баш у том и том тренутку на том и
том месту. Отуда сам склон да верујем да ћемо заиста моћи по васкрсењу да видимо све то
што је сада за нас тајно и скривено.