ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Улога кума на крштењу деце је да прихвати православну веру и обећа верност Богу у име свог кумчета које је још увек мало дете, те није способно да само на себе прихвати такву одговорност. Кум се прихвата ове дужности, у нади да ће дете када одрасте и сазрели, и само добровољно прихватити православну веру. Због тога би ваљало да кум будно пази и надгледа како се дете васпитава, јер управо од тога да ли ће бити васпитано у православној вери или не највише зависи да ли ће је оно сутра прихватити или не. Наравно, ни најсавршеније васпитавање не може укинути слободу детета да једног дана кад одрасте ипак каже Богу „Не“ и одбаци православну веру. У идеалним условима, кум се својски труди на васпитавању оних којима је кумовао, и у том случају нема ништа логичније него ли поштовати таквог кума и слушати га у свему што заповеди. Међутим, ако се сам кум, својим животом одвоји од Бога и Цркве, ако он пре свега самог себе не научи правој вери, онда га наравно не треба послушати баш у свему што каже, већ треба расуђивати у свакој конкретној ситуацији: да ли је његов савет по Богу или не. Ако је његов савет у супротности са православном вером, онда га наравно не треба послушати. Ако се ради о нечему што само по себи можда није толико добро, али ипак није у супротности са православном вером, онда га у томе ваља послушати, ради сопственог смирења, и не треба га љутити или му се супротстављати олако. Ако кум не брине о васпитавању својих кумчади, ако не показује поштовање према светој тајни крштења, онда би се могло рећи да се он сам одрекао своје улоге кума и у том случају, рекао бих да таквом куму не дугујете оно поштовање које би му иначе припадало да се он сам није одрекао те улоге.

У осталом, ако кум правилно разуме своју улогу, онда ће је сматрати за велику одговорност, те му неће пасти превише тешко ако га не натоварите са додатном одговорношћу. Ако заиста воли своју кумчад, онда ће им од свег срца желети срећу и сваки напредак и неће се наћи увређен ако га заобиђете. Ако се пак буде љутио што га не позовете да кумује и следећем детету, тиме би показао или да не схвата своју одговорност пред Богом или да има неке посесивне и себичне интересе у прихватању кумства. Било би наравно сасвим погрешно да једног одговорног кума замените са неким ко је мање одговоран, мање црквен, мање пажљив и сл. Али ако желите да замените једног неодговорног кума, који је негде залутао у свом духовном животу, онда ми се чини да у томе нема ничег погрешног и да ту не треба много оклевати. Ако би се он касније покајао и поправио, те почео озбиљније да се опходи према својој кумовској обавези, онда ћете наравно наставити да му указујете дужно поштовање, без обзира што можда није крстио сву вашу децу. Ви као родитељи, немојте престајати да се трудите око васпитања своје деце. Ако се кум тиме не бави, ви немојте пропуштати да урадите све оно што је потребно. Кумство је древни обичај, и има велики значај у нашем народу и нашој традицији.

Ипак, света тајна свештенства је куд и камо важнији и већи чин од кумства. Када свештеник отпадне од вере и живота по Богу, Црква га лишава свештеничког чина. Ако се то може применити на свету тајну свештенства, онда се свакако може применити и на институцију кумства. Ако кум не обавља своје дужности како доликује куму, и не живи у складу са православном вером, онда га треба заменити. Нека Вам Бог подари још деце и нека вас благослови добрим и побожним кумом.