ПОНЕДЕЉАК, 28. 2. 2022 - 18:08

Извор: ТВ Храм

Одговор духовника - Проблеми после развода

ПИТАЊЕ: Помаже Бог! Имам 35 година. По занимању сам дипломирани економиста и запослена у струци. Прошле године сам се удала и нисмо успјели у браку, крајем године смо се развели на суду, а ускоро ћемо и црквено да се разведемо. Кад смо се упознали био је према мени јако добар, пажљив и њежан, убрзо смо се вјерили али је тад већ почео показивати своју праву нарав.

Журио је да се што прије вјенчамо, а кад бих рекла да је превише нервозан и да се бојим како ћу живјети с њим, иако га волим, како не трпим свађе и љутње и како ми то утиче на здравље и изазива главобоље, он би ми толико пружао пажњу и говорио како је нервозан пред свадбу због силних обавеза и како ће послије свадбе све бити добро. Вјеровала сам и надала се да ће заиста тако и бити, али не, послије свадбе је постало горе и нисам више могла то да издржим. У том периоду он је вријеђао и клео и мене и све моје. Ја се од тога никако не могу опоравити, јако сам тужна и не радујем се ничему. Читам молитве, Свето Писмо и Псалтир (3 катизме на дан), али никако ми није боље. Како да се окренем Богу и како да се радујем животу као некад? Јако се бојим самоће, а толико сам од малих ногу жељела да имам породицу. Због тог страха се осјећам лоше.

ОДГОВОР ДУХОВНИКА:
Драга сестро, саветујем ти да се не препушташ туговању и очајању. Немаш времена за губљење. Тргни се и из свега непријатног што ти се догодило извуци поуку. Покушај да што прецизније одредиш у чему си то погрешила и размисли о томе шта треба да предузмеш у будућности како не би опет начинила исту грешку. Очигледно да је твој бивши муж умео да ти прикаже неке квалитете које си ти вероватно превише ценила и тиме је успео да на неко време прикрије све оне недостатке које ти не подносиш. Можда си и превише желела да у њему видиш идеалног мужа, па ти је та жеља замутила поглед тако да ниси обратила пажњу на све оне сигнале који су ти говорили да он није за тебе. Из свега тога треба да извучеш поуку да све оно што те је привукло ка њему, није толико вредно колико си мислила да јесте. Свакако да је пријатно и пожељно да он према теби буде добар, пажљив и нежан, али из овога што ти се догодило, сада и сама увиђаш да је могуће све те ствари и одглумити на неко време и да они нису доказ да се заиста ради о правој љубави. Другим речима, ако неко није пажљив, добар и нежан према теби, онда засигурно знаш да није за тебе, али ако је и добар и нежан и пажљив, то још увек не значи да је савршен за тебе и да је то довољно да донесеш своју одлуку. И даље мораш бити опрезна и помно пратити његово понашање како би установила да ли је он заиста такав како се приказује или се вешто прикрива, да ли те заиста воли или се само представља као да те воли. Друга поука коју можеш да извучеш из ове ситуације, је да ти је боље да живиш сама него ли са погрешним човеком. Можда си превише желела да се твој статус промени, па си одбијала да обратиш пажњу на сва она упозорења твоје савести да он није за тебе. Ако зажмуриш и не гледаш у његове недостатке, они неће сами од себе нестати. Ако се још пре венчања понаша грубо према теби и изналази оправдања за такво понашање, онда заиста не треба да очекујеш да ће се то променити само венчањем. Не кажем ти да тражиш мужа без мане, јер га вероватно нећеш наћи.

Нема човека да живи а да не греши. Господ каже у Јеванђељу: „Ако ти сагреши брат твој, прекори га; па ако се покаје, опрости му. И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута обрати се теби и рече: кајем се, опрости му“. Ако дакле, твој вереник погреши према теби и покаже нешто што не приличи љубави, укажи му да ти такав његов поступак не прија. Ако се покаје и затражи опроштај, опрости му. Али ако се не каје, него стане да се правда, да те уверава да је његов рђав поступак био логичан и исправан у датој ситуацији, онда ниси дужна да преко тога пређеш. Не треба да у себи скупљаш горчину мислећи о томе како те је повредио и у себи треба да му опростиш ради сопственог мира, али то не значи да треба да му и даље допушташ да те на исти начин повређује. Боље се у том случају удаљи од њега, и тражи себи неког бољег. Господ нас не позива да безусловно опраштамо свакоме, него ономе ко се покаје за учињен грех према нама. Не треба да нам досади да опраштамо, чак и ако би се то све понављало много пута на дан, али неопходан предуслов за опроштај јесте покајање. Иначе, ако би смо опраштали увредиоцу и пре него се покаје, то би било као да му кажемо: „добро радиш, само настави тако“. Дакле, кад приметиш неки поступак који не приличи човеку који те воли, најпре га прекори, тј кажи му да ти то не прија, уложи неку врсту протеста, а затим добро прати како ће на тај прекор реаговати. Ако се љути што му приговараш, или се изговара каквим било оправдањем, ако одбија да прихвати прекор и тврди да није погрешио, онда немој олако прећи преко тога. То ти је већ озбиљан показатељ да живот с њим можда нећеш моћи да поднесеш до краја. На пример, ако се изговара тиме што је нервозан због силних обавеза, он као да хоће да ти каже: „бићу ти добар муж ако ме не притисну обавезе“. 

Свакако да ће обавеза имати још и више након венчања. Ако нема довољно љубави да савлада обавезе које има као момак, зар је разумно очекивати да ће он бити бољи кад га притисну обавезе ожењеног човека. Верујем да ти је савест указивала на све те нелогичности још пре брака, само си ти одбијала да на то обратиш пажњу и у томе си погрешила. Сада кад си пострадала због те грешке, немој се предавати чамотињи и безнађу. Радије заблагодари Богу што си се релативно брзо извукла из те погрешне везе. Могло је да ти се догоди да прођеш и знатно горе. Уместо да неутешно тугујеш, буди срећна што ниси прошла и горе и што се ипак све завршило само на овоме. Ако извучеш добре поуке из свега овога, онда то страдање и неће бити сасвим узалуд. Не губи ни тренутка више на самосажаљевање, ако већ желиш породицу. Тражи и наћи ћеш, куцај и отвориће ти се. Немој само седети скрштених руку и оплакивати своју несрећу, него се труди и чини све што је у твојој моћи да се твоја жеља оствари. Из прошлости извуци поуку и више се не враћај на оно што је прошло, него се више усредсреди на оно што се тренутно збива око тебе и што те чека у блиској будућности. Не допусти да ти прође ни један дан, а да ниси ништа предузела како би се примакла свом циљу. Сваког дана, сваког часа ради све што можеш да се приближиш циљу и сигурно ћеш га достићи. Нека ти Бог да снаге да за собом оставиш ружну прошлост, да се поново усправиш и да искуснија и мудрија закорачиш у светлију будућност.
 

Повезане вести