
У прву недељу Великог поста - недељу Православља, 05. марта 2023. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је на светом евхаристијском сабрању у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару.
Његовој Светости саслуживали су Преосвећена господа Епископи шабачки Јеротеј и ремезијански Стефан, архимандрит Василије (Костић), архимандрит Прокопије из Антиохијске Патријаршије, презвитери и ђакони Архиепископије београдско карловачке, у молитвеном присуству многобројног верног народа.
У току свете Литургије, Патријарх Порфирије рукоположио је ђакона Стевана Јовановића у чин презвитера.
Говорећи о недељи Православља, Патријарх српски је рекао да је то дан у коме се ми литургијски, црквено сећамо великог догађаја који се збио у Цариграду 843. године, а то је када после сто двадесет година, а онда још од 787. до 843. године трајао немир у Цркви Христовој. Овај немир се тицао поштовања икона. Наиме, предање Цркве, вера Цркве, догматика Цркве је у иконама видела израз наше вере. Они који су били против поштовања икона, нису били напросто против нечега што је обичај, него су били против истине Богом откривене – да је Исус Христос Богочовек, да је потпуни човек и потпуни Бог.
Бог је учинио да ми имамо искуство, не само идеју о томе да Он постоји. Свако може имати лично искуство које је увек у сагласју са искуством светих, са искуством Цркве. То се постиже смирењем, то се постиже подвигом, молитвом, вером која је потпуно предавање Богу и поверење у Њега. И будући да имамо могућност да Га додирнемо, да с Њим дођемо у заједницу ми можемо то и насликати, можемо приказати то своје искуство, ту људску димензију у личности Христовој, полазећи увек од чињенице да смо саздани по Његовом лику и да смо ми иконе, а то значи да је сваки други човек икона жива. Изображавајући у својој души Христа, тако што ћемо живети у складу са Његовим заповестима и имајући искуство заједнице са Њим, ми можемо насликати Њега и ставити пред себе Његову икону, Његов лик, не као нешто што обожавамо, него нешто што поштујемо и што је наш прозор у вечност, прозор који нас води ка Њему, али у исто време и прозор који нам помаже да Њега можемо да доживимо, рекао је Његова Светост.
На крају свете Литургије Преосвећени Епископ Стефан прочитао је Синодик Православља.











