УТОРАК, 8. 11. 2022 - 09:28

Извор: ТВ ХРАМ

Торжествено евхаристијско сабрање у храму Светог Димитрија на Новом Београду - Патријарх Порфирије: Вером све постаје снажније и смисленије (ФОТО/ВИДЕО)

Потребно и неопходно да се увек и изнова молитвом обраћамо Богу. Молитва је непрестано призивање Бога да буде са нама. Господ је глава Цркве, Он је крманош брода у којем ми пловимо кроз буре овога света. И зато, вера наша снажнија је од сваког оружја, или боље рећи све оно што имамо као снагу, као моћ, као силу, безначајно је, бесмислено, слабашно. Али вером, све постаје безброј пута снажније и смисленије, рекао је Патријарх Порфирије у литургијској беседи у храму Светог великомученика Димитрија на Новом Београду, 08. новембра 2022. године.

ТВ Храм

На празник Светог великомученика Димитрија, 08. новембра 2022. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствoвао је на светом евхаристијском сабрању у храму посвећеном овом светитељу на Новом Београду.

Његовој Светости саслуживали су Преосвећена господа Епископи шабачки Јеротеј и ремезијански Стефан, архимадрит Иларион - изабрани епископ новобрдски, архимандрит Нектарије - изабрани епископ јегарски, архимандрит Данило - директор Патријаршијске управне канцеларије, архимандрит Нектарије - главни секретар Светог Архијерејског Синода, свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке.

Светој Литургији молитвено је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава - настојатељ храма Светог великомученика Димитрија, као и многобројни верни народ.

У беседи после прочитаног јеванђелског зачала, Патријарх Порфирије је рекао да је вера наша увек спојена са надом, али исто тако истинска и права вера која се изражава у нашем подвигу, труду, посту, молитви, у покушају да испуњавамо све заповести Божије у нама ствара дубоко духовно знање, спознају, познање Бога. Тако упознајемо и себе, своје назначење и свој пут. И тим знањем ми знамо да без обзира што понекад имамо тешкоће и није нам увек све онако као што смо желели и без обзира што имамо страдање, знамо да иако у том датом тренутку не разумемо, не схватамо, Бог стоји уз нас.

Вером никада нисмо у страху. Вером у Христа, не ма каквом вером, јер Христос је победио смрт, открио нам и дао Царство Небеско, не само као идеју која нас чека негде у будућим просторима, него као реалност којом можемо да живимо овде и сада и којом живимо ево сада и у Цркви. Дакле, страх је показатељ маловерја, а неретко и неверја. Зато је потребно и неопходно да увек и изнова се молитвом обраћамо Богу. Молитва је непрестано призивање Бога да буде са нама. Господ је глава Цркве, Он је крманош брода у којем ми пловимо кроз буре овога света. И зато, вера наша снажнија је од сваког оружја, или боље рећи све оно што имамо као снагу, као моћ, као силу, безначајно је, бесмислено, слабашно. Али вером, све постаје безброј пута снажније, смисленије и вером и онда када немамо одговор, постаје нам јасно, рекао је Његова Светост.

У наставку своје беседе, Патријарх српски је рекао да су такви су били светитељи Божији, такав је био Свети Димитрије. У његовој немоћи, немоћи њега као човека и немоћи свих нас људи, показала се управо вером свемоћ Божија, вером његовом и вером свих светих. Свети Димитрије иако из богатог рода и у време када је цар гонио хришћане, када је требао на челу прогона да буде Свети Димитрије, он је исповедио Христа, храбрио хришћане, а зашто се цар бојао хришћана, када су они немоћни, слабашни, малобројни, и сваки цар зашто се боји хришћана? Зашто се и модерни свет обрушио на идеју Јеванђеља, на вредности Јеванђеља, зашто чујемо од силника овог света да православне треба збрисати са лица земље, треба их уништити?

По чему је православна вера толико снажна да ремети њихове планове и њихове животе? По чему су обични људи који се труде да живе у покајању, постом, молитвом, да служе другима опасни за оне који имају сваку моћ и сваку силу овога света? Зато што Господ каже - Да нисам дошао не би греха имали. Онда када постоји неко, а то је Христос, Тело Његово то јесте Црква, то јесмо ми слаби и немоћни, али својим постојањем будући да се опредељујемо за Христа, јер постојећи, подсећамо јасно и силнике и моћнике овога света да им је погрешан избор, да ма колико су сакрили од себе свој грех, зло које носе у себи, постоји Христос, постоји Јеванђеље и постоји Црква која их на то подсећа, истакао је Првојерарх Српске Православне Цркве.

У току свете Литургије, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије рукоположио је ђакона Србољуба Остојића у чин презвитера.

На крају светог евхаристијског сабрања, Патријарх Порфирије освештао је славске дарове и преломио славски колач поводом храмовне славе.

ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм

* * *

Свети великомученик Димитрије

ТВ Храм

Овај славни и чудотворни светитељ роди се у граду Солуну од родитеља благородних и благочестивих. Измољен од Бога од бездетних родитеља Димитрије беше јединац син њихов, због чега би с великом пажњом однегован и васпитан. Његов отац беше војвода солунски; па кад му отац умре, цар постави Димитрија за војводу на место оца. Поставивши га за војводу, христоборни цар Максимијан нарочито му препоручи да гони и истребљује хришћане у Солуну. Но Димитрије не само не послуша цара, него, напротив, јавно исповедаше и проповедаше Христа Господа у граду Солуну. Чувши то цар веома се огорчи на Димитрија, па када се једном враћаше из рата против Сармата, цар Максимијан сврати у Солун нарочито, да ствар испита. Призва, дакле, цар Димитрија војводу и испитиваше га о вери. Димитрије јавно пред царем призва да је  хришћанин, и уз то још изобличи царево идолопоклонство. Разјарени цар баци Димитрија у тамницу. Знајући шта га чека, Димитрије уручи све своје имање своме верноме послушнику Лупу, да разда сиротињи, и оде у тамницу весео, што му предстојаше страдање за Христа Господа. У тамници му се јави ангел Божји и рече му: „Мир ти, страдалче Христов, мужај се и крепи се!" После неколико дана посла цар војнике у тамницу да убију Димитрија. Војници нађоше светитеља Божјег на молитви, и избодоше га копљем. Тело његово узеше хришћани потајно и сахранише чесно. Из тела страдалца Христова потече целебно миро, којим се многи болесници излечише. Ускоро над моштима би подигнута мала црква. Неки велмож илирски Леонтије бејаше болестан од неизлечиве болести. Он притече моштима св. Димитрија с молитвом, и би потпуно исцељен. Из благодарности подиже Леонтије много већу цркву наместо старе. Светитељ му се јави у два маха. Када цар Јустинијан хтеде пренети мошти светитељеве из Солуна у Цариград, искочише пламене искре од гроба и чу се глас: „Станите, и не дирајте!" И тако мошти св. Димитрија осташе заувек у Солуну. Као заштитник Солуна св. Димитрије много се пута јављао и много пута спасао Солун од велике беде. Чудесима његовим броја нема. Св. Димитрија сматрају Руси покровитељем Сибира, који је освојен и Русији присвојен 26. октобра 1581. године.

Повезане вести

Вести