Током обиласка болничких соба, Патријарх Порфирије је благосиљао пацијенте и упућивао им речи љубави и утехе. У разговору са волонтерима, лекарима и медицинским особљем истакао је да нема теже, али истовремено и узвишеније службе од лекарског позива и рада медицинских сестара.
„То је посао који подразумева напор и труд да се помогне пре свега љубављу, знањем, па и молитвом, да ономе који има потребу за помоћи буде и помогнуто, да онај који има неку болест буде излечен. Зато и ми као Црква, осећајући ту истину, а у складу опет са нашим искуством, разумели смо да треба да се и ми организујемо да будемо макар мало учесници оне помоћи коју ви као лекари и као медицинско особље пружате и да на тај начин потврдимо и оно што јесте мисија Цркве, а то је да увек буде са онима којима је потребна помоћ.
С друге стране, ја добро знам да нема бољег места – можда звучи парадоксално – од болнице да би човек разумео колико смо упућени једни на друге, колико смо потребни једни другима. И зато бих додао још нешто, а то је да у болници онај који се труди да помогне, па и наши волонтери уз ваш благослов и уз ваше руковођење, није неко ко само даје, него он и прима и добија, јер онај који даје љубав, он већ самим тим благодаћу Божјом осећа мир и изнутра је испуњен смислом. Што је и најважније, у болници, на оваквим местима, има могућност да разуме шта је оно што је суштински важно и да то одвоји од онога што је неважно. Тако да то сматрам великим благословом“, поручио је Патријарх.
Говорећи о значају заједнице и хришћанске љубави, Његова Светост је посебно похвалио волонтере који своје слободно време, поред професионалних и породичних обавеза, посвећују људима којима је помоћ потребна.
„Хвала Богу, ја верујем да сте благословени. Враћам се на оно што је суштина, а то је да на оваквим местима човек боље разуме смисао постојања, смисао живота, смисао заједнице, боље разуме да смо једни другима потребни. Да будемо само једни поред других, да се потрудимо да искорачимо из свог егоизма и своје љуштуре и да можемо да ослушкујемо једни друге.
Дакле, то да смо створени не као појединци и за појединачни живот, него да смо створени као личности које се реализују и налазе пуноћу свог живота искључиво и само у заједници, дакле у општењу са другима, у дељењу, у загрљају, у праштању. То је оно што нам Господ поручује. То нису речи било ког човека, нити су поруке и позиви било ког човека, него у томе је сва истина Јеванђеља и у томе је сва пуноћа и живот наше Цркве“, истакао је Патријарх српски.
Његова Светост је захвалио лекарима, медицинским сестрама и свим запосленима у здравству, као и православним волонтерима, нагласивши да ће Црква настојати да овај вид помоћи даље развија и проширује.
„Трудићемо се да учинимо што је могуће више и да умножавамо и број оних који овде долазе да помогну, али и колико је то могуће, без обзира што сви имате неке друге професије, неким другим струкама се бавите, да колико је то могуће, макар и аматерски – верујем да то већ јесте тако – умножавате и стичете и нека елементарна знања из медицине, макар толико колико је потребно да притекнете у практичним потребама оних који су у болницама. Верујем да и разговором, поред те практичне помоћи, и молитвом и чињеницом да сте само поред неког ко осећа бол, Господ чини да ту има плодова“, поручио је Патријарх.
Пројекат „Православни волонтери у здравству“ реализује се од 2023. године, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. Данас окупља више од осамдесет волонтера који су током целе године, 365 дана, у две смене, присутни на три клинике Универзитетског клиничког центра Србије: Клиници за кардиохирургију, Клиници за васкуларну хирургију и Клиници за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију.
Њихова служба обухвата помоћ медицинском особљу у обављању немедицинских послова, помоћ пацијентима приликом умивања, пресвлачења и храњења, као и пратњу на прегледе. Подједнако важан део њиховог ангажовања јесу разговор, пажња и утеха коју пружају људима суоченим са болешћу, страхом и неизвесношћу.
О значају присуства волонтера говорио је проф. др Милан Стојичић, руководилац Клинике за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију, који је посебно истакао колико пацијентима значе људска близина и духовна подршка.
„Верујте, најтежи пацијенти који се лече, рецимо, од опекотинских повреда, колико њима значи топла реч и када виде лепа и Божја лица поред себе. Ми лекари често немамо времена, имамо своје обавезе, као и медицинске сестре око терапије, али топла реч, пружање подршке, не само техничке, та духовна помоћ кад ви знате да је неко ту поред вас много значи.
Ја сам јако захвалан и надам се да ће овај пројекат не само заживети, него да ће се ширити. И моја молба је само да за ово мора да чује народ. Ово мора да буде присутно у медијима, да људи могу да чују и виде, а онда ће се, верујем, и већи број волонтера пријавити и кренути да учествује у овом изузетно хуманом пројекту“, рекао је проф. др Стојичић.
О искуствима са волонтерима говорио је и проф. др Марко Драгаш, руководилац Клинике за васкуларну хирургију, који је нагласио да је њихово присуство од почетка прихваћено са посебном пажњом, имајући у виду осетљивост болничког окружења и потребе пацијената.
„Људи се увек плаше непознатог, нарочито када је ситуација тако деликатна, јер наши пацијенти било које вере и нације нама су једноставно светиња. Тако да смо ушли у то јако опрезно, не са скепсом, већ са једним опрезом. Али оно што ја могу да вам кажем јесте да нити једне једине – а наш народ је такав да се стално на нешто жали и да му често нешто смета – нити једне једине притужбе, лоше речи или било каквог негативног коментара за све ове године није било.
Напротив, волонтери Српске Православне Цркве не само што све оно што сам већ рекао раде, већ су поједини осетили потребу да, рецимо, донирају двоја колица за транспорт пацијената. Само хоћу да кажем какав је однос тих људи који овде волонтирају и заиста помажу не само у неком практичном смислу, што нам је веома потребно и важно, већ и тако што шире емпатију и остављају за собом осмехе на лицима оних који у том тренутку пате“, истакао је проф. др Драгаш.
Он је захвалио Патријарху Порфирију на благослову, Епископу Петру и свештеницима који су учествовали у покретању и организовању пројекта, а посебно волонтерима који својим ангажовањем показују колико је овај вид помоћи драгоцен за пацијенте и медицинско особље.
Посети су присуствовали и протонамесник инж. Жељко Јовановић, координатор пројекта „Православни волонтери у здравству“ за Универзитетски клинички центар Србије, као и протонамесник Зоран Керезовић, духовник у Клиничком центру Србије.
