TV HramГоворећи о месту Задушница у богослужбеном животу Цркве, ђакон Иван је објаснио да сећање на упокојене није ограничено само на четири задушна дана током године, већ да је свака субота у црквеном богослужбеном кругу посвећена и молитвеном спомену на умрле.
Посебно је указао на богослужбене особености Месопусне суботе, која претходи почетку Великог поста и у чијим се богослужбеним текстовима нарочито истичу теме Страшног суда, вечног живота и односа према онима који су се упокојили.
Осврћући се на предстојеће Митровске задушнице, ђакон Иван је нагласио да молитва за упокојене мора да буде испред свих народних и локалних обичаја. Не доводећи у питање значај обичаја којима људи чувају успомену на своје ближње, подсетио је да они не могу да замене оно што је суштина овог дана – молитву за покој душа наших упокојених.
„Ако нема молитве за упокојене, онда тај дан постаје нешто друго“, истакао је професор Неђић, подсећајући да је молитва најважнији начин на који остајемо у заједници са онима који су уснули у Господу.
Говорећи о хришћанском односу према смрти, објаснио је да Црква не посматра упокојене као оне који су нестали из нашег живота, већ као своје живе чланове, за које се молимо и са којима остајемо у заједници у Христу.
„Ми се молимо и за живе и за упокојене, за сваког се молимо са једнаким жаром и приносимо честице и молимо се зато што сматрамо да су они заиста присутни и са нама и да су непрестано део Цркве“, поручио је ђакон Иван.
Он је подсетио и на значај одласка на гробове упокојених, али и нагласио да место молитве није пресудно: она се може узносити на гробљу, у храму или у породичном дому. Важно је да се сећање на ближње не сведе само на обичај, већ да буде прожето молитвом.
„Молитва је испред свих обичаја“, поручио је ђакон и професор Иван Неђић у разговору о Митровским задушницама и празницима који предстоје у Јутарњем програму Храм телевизије, који је у целини доступан на Јутјуб каналу
