Модератор презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења АЕМ, дискусију је започео рекавши: “Ако је морал личан да ли је и јаван? Ако је јаван на чему почива на већини, традицији или на дубљем разумевању човека? Ова питања нису апстрактна, она се тичу тема граница слободе, улоге државе, односа права и вредности али и начина на које разумемо достојанство личности. Да ли друштво може опстати без заједничког моралног утемељења и ко, или шта, може бити мера референтних вредности у јавном моралу? Вечерас не тражимо једноставне одговоре, напротив, отварамо разговор из различитих перспектива.”

Др Здравко Пено, професор Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, у обраћању присутнима истакао је: “Сви знамо да савест временом, од њеног природног стања какво је код деце, може бити упрљана и искривљена. Позивати се на савест и природне законе јесте важно али савест у хришћансву није индивидуална него је упућена ка другоме. Други је наша савест, Господ нам у заповестима даје смернице како да живимо међу људима и чинимо једни другима добро. Господ нам даје смерницу али је не поставља горњи норматив односа према људима. По многима, она је златно етичко правило.”

Заинтересована публика имала је прилику да чује др Ненада Цекића, професора Филозофског факултета Универзитета у Београду, који је нагласио: “Ако човеку одузмемо моћ избора и подаримо га ауторитету, ми смо га лишили могућности да буде моралан. Моралност је слобода избора, које је велико бреме, и подразумева да одаберете добро или зло, одатле потиче утемељење морала.”

Проф. др Александар Петровић, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, истакао је: “Пукотина у европској култури настала је осудом Сократу и неспоразумом између права и етике. Нико не спори да је Сократ до краја био моралан и по цену свог живота. Доследност моралу значи жртвовање свог живота.“ 

Снимак дискусионог панела у целости ускоро ћете имати прилику да гледате на програму Храм телевизије.