ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Драги брате, веома ме је потресло твоје писмо и све оно кроз шта си прошао. Можда од свега најстрашније што ти се догодило јесте то што је у твом животном искуству слика оца као доброг родитеља, пуног љубави, чврстог ослонца, извора и гаранта сигурности сасвим деформисана у слику оца пијанца, себичног, саможивог и грубог човека. Отуда ти је знатно теже да и у Богу, нашем заједничком Небеском Оцу видиш светли лик и да у Њега имаш поверења.
Не познајем твоје родитеље, па не могу да будем сасвим сигуран, али ипак на основу свега што си написао, сасвим је извесно да су твоји родитељи упркос свим међусобним несугласицама остали заједно и нису се раздвојили. Како си описао њихов заједнички живот, намеће се питање: зашто твоја мајка није напустила свог мужа ако је он већ толико зао? Тешко би могао да поверујем у то да није могла да га напусти, јер ниси помињао да је била окована нити у неким решеткама под кључем. Претпостављам да је могла сасвим слободно да се креће. Зашто га онда није напустила? Најчешће одговор на то питање лежи у чињеници да и жена у таквом браку није сасвим невина. Њена савест јој сведочи да је и сама донекле крива за ситуацију у породици и то је оно што јој одузима храброст да оде.
У очима сина, најчешће погрешке очеве изгледају много страшније него што објективно јесу, а с друге стране, син ће много благонаклоније гледати на поступке своје мајке. То је природна ствар. Стога ти саветујем да се уздржиш од било каквог суђења у спору између својих родитеља, јер ћеш лако погрешити ако се упустиш у такав суд. Свакако да је пијанство твог оца, његово грубо понашање у пијаном стању нешто што лако пада у очи. То је немогуће не приметити и не обратити пажњу. Ипак то не значи да му је жена остајала дужна. Током заједничког живота, природно је да муж и жена открију слабе тачке једно другом и у томе су жене чешће много вештије. Тако да твоја мајка зна слабу тачку твог оца, зна где да га удари тако да га заболи. Те ударце можда нико не може ни да примети споља, али то не значи да их она не задаје.
Психолози који се баве проблемом пијанства са углавном слажу да је болест пијанства, болест читаве породице а не само једног члана који се опија. Не само да страдају сви чланови породице због тог пијанства, него и сви доприносе да се та болест не излечи. Болест није последица само зле воље тог несретника који се опија, него и болесних односа у породици. А на те односе утиче сваки члан породице на свој начин. Да би се победила ова болест није довољно само да се промени онај који се опија, него је неопходно да се исправе односи у породици, да се излечи болесна клима која влада у породици.
Када су неки од америчких лекара обилазили америчке војнике у Вијетнаму, нашли су да је већина тих младих војника постала зависна од хероина. Били су забринути шта ће се догодити када се велики број тих зависника врати у Америку, какав ће то удар бити за цело друштво. Међутим, испоставило се да је највећи број тих наркомана, вративши се у своју земљу престао да употребљава дрогу и наставио здрав и нормалан живот. Сасвим мали број био је оних који су и по повратку из Вијетнама наставили да конзумирају дрогу. Ово је било у супротности са свим што је наука до тада очекивала. До тада се сматрало да је зависност хемијска и да се онај који је потпао у ту зависност не може самостално ослободити те зависности. Но, показало се да је такво схватање било погрешно и већина тих војника када су се вратили у нормалне услове, наставили су да живе нормалним животом. Док су били у оним тешким условима рата и бесмисла, они су излаз тражили у хероину, али када су се ти спољашњи услови изменили на боље, они су престали да траже излаз у опијању и наставили да живе нормалним животом.
Саветујем ти да на тај начин посматраш и пијанство свог оца. Кажи себи: “Мој отац се опија, не зато што је рђав човек, него зато што је несрећан, што живи под великим психолошким притиском који не може сам да савлада”. Гледајући тако на њега и његове поступке, моћи ћеш да ублажиш мало своје негодовање према њему, моћи ћеш да му опростиш то што се опија. Самим тим ћеш утицати повољно на комплетну ситуацију у кући, утицаћеш на то да се услови у којима твоји родитељи живе поправе. Можда ће се твој отац у тим измењеним условима мање опијати него што то сад чини. Не знаш док не пробаш. Уместо да сву кривицу сваљујеш на свог оца и да у њему видиш само једног зликовца, боље учини колико је у твојој моћи да ситуацију поправиш, па ће се смањити и његова потреба за опијањем.
У причи “Први пут с оцем на јутрење”, описана је једна породица у којој муж с почетка успешан домаћин, али груб и безосећајан према својој жени, почиње да се опија и коцка. Жена га је молила да се окане тог рђавог пута, али то ништа није вредело. Он је наставио све више и више да тоне и једне вечери је прокоцкао све што је имао. Након што се коцкарско друштво разишло, он у ране јутарње сате изађе из куће с намером да себи одузме живот. Жена га је у стопу пратила и у последњем тренутку га је зауставила са речима: “Митре, господару, шта то намераваш да учиниш?” Збуњен овим неочекиваним речима, њен муж се зауставио на тренутак, мислећи да она још увек не зна колико је он ниско пао. Међутим, она није престајала да му указује апсолутну подршку и поверење. Говорила му је “Ако си прокоцкао, ти си то све и стекао, и стећи ћеш опет још више и боље”. Таквим својим речима она га је повратила у живот и он тог јутра, покајавши се, узима свог сина за руку и одлази на јутрење у цркву.
Видиш, та жена је имала потпуно право да му каже: “Митре, битанго, разбојниче, пијандуро!”, нико је не би за то осудио. Ипак она је изабрала да се не користи тим својим правом и уместо да се обруши на свог мужа, она му је указала незаслужено поверење и подршку. Да је одабрала да се послужи својим правом, он би се свакако убио и њој после тога не би било ништа лакше од тога што се он убио. Не, она је изабрала да уместо да захтева оно што јој по правди припада, понуди оно што је могла да понуди у том тренутку а то је подршка и поверење. Тиме је и спасила свог мужа, и себи и својој деци олакшала даљи живот.
Примењено на ситуацију у твојој породици: ти и твоја мајка имате апсолутно право да будете љути на твог оца што се опија и што се тако понаша. Али ако се будете користили тим правом и захтевали оно што вам по правди припада, он ће вероватно и даље да се опија и неће бити чудо ако једног дана реши да себи одузме живот. Уместо тога, боље бисте урадили да и ти и мајка свако од себе понуди све што може да би се ситуација поправила. Без обзира што твој отац својим понашањем није заслужио да му се укаже подршка и поверење, ако му их укажете, можда га и спасете од пута пропасти којим је кренуо. Не знате док не пробате.
Гле ти се љутиш на твог оца што се не уздржи од пића, а ти сам изабираш за себе да радиш све оно што знаш да је погубно и Богу противно. Зар не чиниш исто што и твој отац? Ти сматраш да те је на такве поступке натерала животна ситуација. Мислиш ли да је ситуација у којој живи твој отац нешто повољнија? Не, немој се заваравати. Пошто ти осуђујеш свог оца што се не усправи и не поднесе храбро своју тешку ситуацију него тражи излаз у пићу, онда си и сам пао у исту замку и своју тешку ситуацију не подносиш него се препушташ свему ономе што и сам знаш да није добро. При свем том се питаш: “Где је Бог” да ти помогне.
То су ти све демонски савети које си послушао и следио. Исто је вероватно и твој отац слушао савете демона и доспео у ситуацију у којој се налази. Бог је дао одређене дарове и мени и теби, и твом оцу и твојој мајци и сваком другом човеку. Свакоме од нас дао је онолико колико можемо да успешно носимо. Такође нам је дао и спасоносне заповести, дао нам је правила како да се на најбољи могући начин користимо свим даровима које нам је дао. На свакоме од нас је дакле да одлучимо да ли ћемо те Његове савете слушати или не. Демони нас наговарају да урадимо супротно од онога што нам Бог саветује. Бог је Адаму и Еви саветовао, “немојте јести плодове са тог и тог дрвета”, а демон им је саветовао “узмите једите, постаћете као богови”. Тако су демони и теби саветовали да себе упропашћујеш и ти си их слушао. Тако су и твог оца саветовали да спас потражи у алкохолу и он их је слушао. Можда су и твоју мајку саветовали да освету потражи у томе да свог мужа удари тамо где га највише боли и она је то може бити примењивала. Није Бог то желео за вас, није вам Он то наменио, него сте свако за себе изабирали оно што је рђаво и ситуација је постајала све гора и гора.
Сад ти не можеш уместо твојих родитеља да бираш оно што је добро, али можеш да изабереш сам за себе да следујеш Божије савете а не савете демона. Ако то урадиш, ситуација ће сигурно бити боља. Да ли ће се сасвим поправити, то наравно зависи и од тога шта ће твоји родитељи чинити, чије ће савете слушати: Божије или демонске, али без обзира на то шта они одлуче, ако ти изабереш добру ствар, ситуација ће свакако бити боља и лакша за подношење. Демони те наговарају да мислиш како те је Бог изневерио, како те је Бог довео у ситуацију која је за тебе претешка. Међутим, то су све лажи. Истина је да си следећи савете демона доспео у тако тешку ситуацију.
Бог није насилник нити се намеће људима. Ако ти не желиш да ти Бог буде пријатељ, Он те неће због тога омрзнути нити ће те мање волети. Ма колико да грешиш Бог неће престати да те воли. Али неће ни да ти се намеће ако не желиш Његову близину, Он ће те оставити на миру, тј препустиће те да се сам сналазиш, да радиш шта год сматраш да је исправно. Но, увек је довољно близу тебе да ти ако затражиш Његову помоћ, прискочи и помогне. Да ли ћеш ти тражити помоћ или не, да ли ћеш пожелети да Бог буде присутан у твом животу или не, то је апсолутно у твојој власти и Бог те неће ничим принуђавати. Демони покушавају да те увере како је Бог незаинтересован па се зато удаљио од тебе и нема га у твом животу. Истина је да си ти својим поступцима изразио жељу да те Бог омрзне. Бог је љубав, па не може да те мрзи, и стога ће ти учинити највише што може да ти испуни жељу, а то је да се удаљи из твог живота. Није Бог тебе изневерио, него те слуша са великим смирењем и испуњава твоје жеље. Само су твоје жеље биле неразумне.
Саветујем ти дакле да се пре свега покајеш за све то што си до сада следио савете демона и терао инат Богу. Затим се моли Богу да ти помогне и да се врати у твој живот. Али се немој зауставити само на томе. Потражи себи помоћ и од људи да изађеш из ситуације у којој си се нашао. Обрати се било свом парохијском свештенику, било неком другом свештенику, духовнику, било неком психологу. Куцајте и отвориће вам се, тражите и наћи ћете. Тако и ти куцај, тражи и наћи ћеш себи помоћ. Одбацуј од себе све демонске помисли које ти рђаво говоре о Богу и које те наговарају да учиниш нешто насупрот Богу. Што се тиче твог питања да ли да се вратиш да живиш с родитељима, то можда није баш најпаметније. Ако можеш да живиш самостално, добро ћеш урадити да се осамосталиш. Ипак то не значи да не треба да своје родитеље посећујеш. Постарај се да у свом срцу нађеш опроштај и оправдање за свог оца. Помисли да си и сам поступао на сличан начин, а да при том ниси желео никоме другом да наудиш него самом себи. Веруј да и твој отац све то што ради како не треба не ради са намером да науди теби и твојој мајци, него зато што је и сам несрећан и незадовољан.
Претпостављам да си интелигенцију наследио више од свог оца него ли од мајке. Да је твоја мајка паметнија она би до сада или довела у ред свог мужа или би га напустила. Много је вероватније дакле да је он тај који је интелигентнији. Људи који су нешто интелигентнији од других, често се осећају несхваћеним и одбаченим и у таквом расположењу не ретко посегну за алкохолом или крену каквим другим путем који води у пропаст. Њихови ближњи на жалост често кад виде такво понашање почну да им пребацују и тиме још више појачавају у њима осећај да их нико не разуме, да их ни најближи не разумеју и не прихватају, стога се у њима још појачава потреба да се одају каквом пороку или да на други начин науде себи. И тако, мало по мало, свако почне да слуша демонске савете и онда заједничким снагама свесрдно раскопавају темеље своје породице. Искористи дакле, своју интелигенцију да поправљаш односе у својој породици, да ствараш пријатнију и здравију климу, а не да је квариш и разваљујеш. Нико то не може да уради уместо тебе, а нико не може ни да те спречи у томе. Ти учини колико до тебе стоји, а можда кад ти учиниш неки корак напред, можда се и твоји родитељи буду угледали на твој пример па и они престану да руше своје односе и почну да их поправљају. Тада ће се сви уверити да им је од почетка било могуће живети добрим и квалитетним животом и да нису морали проћи кроз оволику несрећу него да су је сами себи по наговору демона натоварили.
Христос каже: “Узмите јарам мој на себе и научите се од мене, јер сам ја кротак и смирен срцем и наћи ћете покој душама својим, јер јарам је мој благ и бреме је моје лако”. Ми људи на жалост, често урадимо супротно и послушамо демоне који нам говоре: “збаците са себе јарам Христов, будите горди и сујетни” и тако уместо да нађемо покој душама својим, ми себе натоваримо таквим бременом да нам живот постане претежак и онда нас још наговоре да ропћемо на Бога: “зашто си на мене натоварио овако тежак крст”. Оно што Христос тражи од нас је лако и то никога не би преоптеретило. Али ако одбацимо Христов савет, онда неминовно товаримо на своја плећа већи терет него што можемо носити. Тако драги брате, немој се упуштати у суд о сукобу између твојих родитеља јер је то што се међу њима збива тајна. Нека ти не буде важно ко је од њих кривљи и ко је први почео. Такође немој се упуштати ни у то да судиш Богу јер ћеш свакако погрешити. Уместо да судиш, покушај да волиш и своје родитеље и Бога. Немој оправдавати своје рђаве поступке несрећом која те задесила. Уместо тога оправдавај поступке својих ближњих, а нарочито оца. Опрости да би и сам добио опроштај. Позови Бога у свој живот и Он ће ти доћи и помоћи ће ти.
–
