СУБОТА, 20. 11. 2021 - 17:36

Извор: ТВ Храм

Одговор духовника - Исправно коришћење светог уља

ПИТАЊЕ: Имам три уља из манастира, прво сам узела једно па сам после добила у манастиру још два. Кад ми је сестра из Манастира давала уље рекла је да се дешавају разна чуда што сам знала и вјеровала у то. Код куће сам само користила једно, она два нисам ни отварала ни дирала. После сам из Тумана добила још па сам се помазивала и са тим уљем а ово из Медне нисам користила. Данас после неког времена не знам тачно мјесец или два подижем икону Светаца из манастира Медна јер стално клизи узимам и три уља да ставим фино једно поред другога и примјећујем да уља има само пола у обе неотворене бочице.

Она бочица што сам користила и ове двије не кориштене и не отворене имају исто уља пола бочице. Узмем да видим је л уље отварано и није а уља нема. Шта то значи? Мене копка читав дан о томе размишљам. Иначе хтјела сам једно цијело уље однијети родитељима јер тату помазујем уљем из Тумана има рак са метастазама на мозгу,пошто му је нестало хтјела сам и ово једно однијети и тако да сам у чуду читав дан. Да ли ми ви можете дати одговор. Одмах чим сам то видјела кроз главу ми је прошла мисао да свеци некога помазују уљем али никоме не причам јер је народ невјерујући и не знам шта би ми рекли. Сваки дан се молим и читам псалтир, вјерујем у Бога али ово никако не знам шта би могло да значи.

ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Чуда су ту да нас охрабре у вери, да нам олакшају да верујемо, да нашу веру учврсте. Бог нам даје чуда како би нам помогао да га боље упознамо, да сазнамо више о Њему, али и да то познанство учврстимо и одржимо. Чуда нису никад толико очигледна, да не би остало ни мало места за сумњу, јер ако би Бог учинио такво чудо да искључи сваку могућност сумњања, онда би нашу веру учинио безвредном. Јер какав би то био подвиг веровати, ако је сумњати сасвим немогуће? Онда би и безбожници веровали, па наша вера у том случају не би имала никакве вредности пред Богом. У житијима светих, као и у Светом Писму, забележен је само мали број чуда која је Бог чинио кроз историју. Записана су она чуда која имају бар донекле материјално покриће, која имају колико толико објективно мериву евидентност. На пример, чуда која имају више сведока, или какав било материјални траг да се чудо заиста догодило. Таква селекција чуда која ће ући у свештене књиге учињена је са идејом да се пружи што је могуће мање повода за сумњу онима који желе да сумњају. Свакако онај ко не жели да поверује, увек ће имати разлог за сумњу. Ипак за оне који заиста теже да открију истину и који свој ум ослободе од свих предрасуда, за такве ће прича о чудима која имају бар неки материјални доказ или боље рећи сведочанство, бити довољно снажан аргумент да поверују. Већина пак чуда која Бог чини сваког трена, не спадају у ову групу чуда. За њих не постоји никакав објективно мерив показатељ, већ се углавном заснивају на личном искуству појединца коме је чудо учињено. На пример, имаш какву муку на души, проблем који те притиска и гуши, а да не можеш чак ни да га прецизно опишеш. Помолиш се неком светитељу за помоћ и после пар дана твој проблем се реши, отвори ти се пут који ниси могла да замислиш, сетиш се решења или се догоди нешто у твом окружењу што доведе до решења проблема. За тебе је потпуно евидентно да се чудо догодило, али за све друге људе, који не могу да завире у твоју душу и сагледају сву ону муку која те је раније оптерећивала и која је сада нестала, за све њих то чудо је дискутабилно. Јер ће у себи мислити: „Можда је све то умислила, можда никакву реалну муку није ни имала“.

Као што рекох, чуда су ту да нам помогну. Но, Господ нас у Светом Јеванђељу опомиње да се чувамо и будемо опрезни, јер ће доћи антихрист коме ће бити дана власт да чини чуда да би ако му буде било могуће преварио и изабране. Стога ваља бити веома опрезан и не веровати сваком чуду, или ако и верујеш да се чудо догодило, не придај му превелики значај. Сећај се Светог Апостола Томе, који испрва није хтео да верује док се не увери својим очима и док својим рукама не опипа тело васкрслога Христа. Господ му је рекао: „Пошто си видео, поверовао си, блажени су они који не видеше а вероваше“. Што мање чуда нам буде потребно да се одржимо у вери, то наша вера има више вредности пред Богом. Ако нам је вера слаба и климава, па се колебамо, онда нам Бог пружи неко чудо као средство којим можемо ту своју слабу веру да ојачамо. Ако нам је вера таква да су нам чуда неопходна, онда се и на нас примењују оне исте речи: „Пошто си видео чудо, поверовао си, блажени они који не видеше а вероваше“. Стога ма колико да те чудо обрадује, ваља да мало обуздаваш ту радост у себи подсећајући се да су блаженији они који чврсто верују и без чуда. Шта да чиниш ако ти се чудо догодило? Пре свега чувај себе да се не преузносиш због тога. Природно је да осетиш радост кад ти се чудо догоди. Да би је држала под контролом, мало је разблажи подсећањем да је то можда знак да ти је вера била слаба.

Упитај себе да ли можда Бог жели да те тим чудом опомене за нешто. Испитај добро своју савест. Ако не нађеш ништа у својој недавној прошлости што би објаснило зашто је Бог то чудо дао, онда ти је можда Бог дао то чудо унапред, због неког искушења које ће тек доћи. Као што је на пример, пре него ће поћи последњи пут у Јерусалим, где је знао да ће га шибати, пљувати, ругати му се, да ће га на крст приковати и убити, и знајући да ће сви ти догађаји бити велики шок за апостоле и да ће се они разбежати од страха, Христос је узео тројицу својих апостола Петра, Јакова и Јована и показао им део своје Божанске славе, преобразио се пред њима, и засијао светлошћу не од овог света, него светлошћу Царства Небеског. Видећи Христово преображење, апостоли су имали велику утеху и окрепљење за своју веру. Ово им је помогло да не изгубе потпуно своју веру видевши Христово понижење и страдање на крсту које је врло брзо након тога уследило. Можда Христос видећи да ти се спрема неко искушење на коме ће твоја вера бити на проби, унапред ти шаље укрепљење у виду чуда. Христос никад не чини чуда, само да би се показао као чудотворац. Он чуда чини увек са неким додатним разлогом, а често постоји и већи број разлога. Христос има у виду много тога што ми људи не можемо одједном сагледати, много различитих ефеката које ће чудо изазвати. Покушај дакле да пронађеш, шта је то што ти Христос говори тим чудом.

Ако не нађеш никакво објашњење, онда је најбоље да о том чуду више много ни не размишљаш. Некад је потребно да би одгонетнули неку ствар, да се од ње удаљимо у својим мислима, да је готово и заборавимо. Јер ако смо у покушају да разрешимо неку загонетку направили погрешан корак, онда што се више упињемо да је одгонетнемо, то је теже да се отргнемо тог погрешног корака. И то нас спречава да дођемо до решења. Кад се у мислима удаљимо од проблема и кад га мало оставимо по страни, онда наш мозак може да испроба и другачије приступе, и често се догоди да се одједном сетимо решења у тренутку кад уопште нисмо ни размишљали о проблему. Ако дакле не можеш да се сетиш неког ваљаног објашњења за чудо, најбоље ћеш учинити да га неко време оставиш на страну, да престанеш да о њему мислиш и да наставиш свој живот на уобичајени начин. Можда ће после неког времена одговор да се сам појави пред тобом.

У објашњењима чуда, чувај себе у скромности. Пази да ти демон не убаци у главу какво објашњење које би годило твојој сујети, јер ћеш у том случају претрпети штету од тог чуда. Готово је увек безбедно да чудо објасниш себи као доказ да ти је вера била слаба и да тако прекоревши себе за маловерје, потрудиш се да ојачаш у вери. Чак и ако то није био истински разлог због кога је Бог чудо учинио, такав поглед на то чудо ти неће донети никакву штету. Ма колико да чврсто верујеш, увек би могла и више. А и прекоревање саме себе те чува од гордости и сујете. Заблагодари Богу на чуду, и пронађи неко скромно и смерно објашњење којим ћеш избећи сујету и гордост. Ако такво објашњење не пронађеш, онда га само остави по страни и живи даље свој живот, као да се никакво чудо није ни догодило.
 

Повезане вести