ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Бог је човека саздао, и дао му је да има и душу и тело. Душа је претежнија од тела, али ни тело није без значаја. Душа без тела није потпуни човек. Не треба дозволити да душа робује телу и телесним жељама, али то никако не значи да не треба водити бригу о свом телу. Тело које се не креће, чији мишићи се не користе, брзо се разболи. Када је тело болесно ни душа не може да буде исто онако активна и ефикасна као и кад је тело здраво. Стога мудар човек неће занемарити ни своје тело, али ће истовремено пазити да тело не надвлада душу. Свакоме бих препоручио неку врсту физичке активности. Људи чији посао захтева доста кретања и физичког напора, можда немају потребу за додатним физичким активностима. Али у данашње време све више људи обавља послове у којима се не користе много мишићи и ако се ни после радног времена не баве неком физичком активношћу, ризикују да им тело ослаби и постане врло подложно разним болестима. Ако се на то дода и нездрава исхрана онда је болест скоро неминовна.
Питаш да ли је телесно вежбање таштина. То није таштина, али дефинитивно пружа таштини материјал да изгради себи дом и настани се у човеку. Али и свака друга врлина у којој се човек вежба подстиче таштину. Стога се против таштине мора борити на други начин а не избегавањем трудова који јој помажу. Јер и пост нас наводи на таштину, и молитва, и сузе покајања, и редовно одлажење на литургију, и читање Светог Писма и других поучних књига, и чињење поклона, и многе друге активности које побожни хришћани свакодневно примењују. Све то годи таштини, па ипак, било би крајње погрешно напустити труд на задобијању свих ових врлина само због тога што то прија нашој таштини. Логично, не треба избегавати ни телесно вежбање само због тога што оно храни таштину. Ако се вежбаш да би изградио и увећао своје мишиће, имај на уму да ћеш касније кад их изградиш и увећаш, исто тако морати да вежбаш да би их одржавао у форми и да их не би изгубио услед неактивности. Препоручујем ти стога, да ти не буде главни циљ само да стекнеш велике и снажне мишиће. Боље да ти то буде само успутни циљ, а нека ти главни циљ буде да пошто стекнеш велике и снажне мишиће, да их ставиш у службу Богу.
За многа добра дела неопходна је и физичка снага, не само добра воља. Ако већ вежбањем постанеш снажан, онда се старај да ту своју снагу трошиш на чињење добрих дела, на служење Богу. На тај начин, твоје вежбање ће имати дубљи смисао. На богослужењима свакодневно много пута се може чути и оваква молитва: „сами себе, и једни друге и сав живот свој, Христу Богу, предајмо!“ То нас Црква позива, да сав живот свој предамо Христу, а то не значи само да своје душе предамо Христу, него и душе и тела. Стога се постарај да и своје тело предаш Христу, тј да својим снажним мишићима, служиш Христу Богу. Да их трошиш на служење Богу и ближњима, а не само на дизање тегова у теретани.
Можда ће у почетку бити неопходно да више вежбаш, али касније кад будеш морао да одржаваш мишиће које си стекао, тада би ваљало да више не радиш с њима само вежбе, него их упосли у нешто што ће бити корисно и за душу а не само за тело. Нека ти Бог подари здраво и снажно тело као и мудрост да га употребиш на служење Богу и ближњима и на спасење своје душе.
