ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Драга сестро, стање вашег брака је забрињавајуће. Ако се ништа не измени у вашем заједничком животу, готово је сигурно да ћете се временом све више удаљавати и на крају се
развести или пак живети под истим кровом као потпуни странци и чак непријатељи. Стога
ако не желиш да се тако нешто догоди у твом животу, похитај да ствари поправиш док још
имаш времена.

Проблем највероватније није само до тебе, него и до мужа. Стога би било корисно да се
заједно обратите за стручну помоћ у неком брачном саветовалишту. Можда се тај предлог
твом мужу не допадне. У том случају, потражи помоћ најпре сама, па ће се он можда касније
придружити.

Премда као што рекох проблем највероватније није само до тебе, ти једино можеш да
поправиш ствари које директно зависе само од тебе. Чак и ако муж не поправи ништа код
себе, ипак ће проблем бити мањи ако ти све исправиш код себе и имаћете веће шансе да свој
брак сачувате.

Пишеш да га одбијаш не зато што га не волиш, него што те мрзи. Помисли како би то
звучало ако би рекла: “Ја своју децу волим, али им не кувам, и то не зато што их не волим,
него зато што ме мрзи да кувам”. Да ли би такав изговор сматрала за оправдан?
Претпостављам да и теби самој такав изговор изгледа смешан и неубедљив. Немој онда себи
допуштати такав изговор ни кад је реч о брачним дужностима. Ако одбијаш свог мужа, а
тврдиш да га волиш, онда га волиш само на речима, док се својим делима одричеш те
љубави. Јер љубав се мери по томе колико си спремна да се жртвујеш за оне које волиш. Ако
си спремна да се жртвујеш само онолико колико ти прија, у чему се онда састоји твоја љубав
према њему? Зар не би тако исто поступала и да га не волиш? Да га не волиш, зар ти не би
ипак прихватала да учиниш све оно што ти прија и што ти није досадно, док би све друго
одбијала? Истинска љубав се показује спремношћу на жртву за оне које волимо. Поради
дакле на томе да твоја љубав према мужу, не буде само на речима, него да стекнеш и
конкретна дела у којима се може препознати твоја љубав и твоја спремност да се жртвујеш за
њега.

Не знам због чега се ти не радујеш блискости са својим мужем, него то доживљаваш као
неку непријатност коју би желела да избегнеш. Ако мислиш, да су ваши интимни односи
нешто нечисто, нешто грешно, онда се веома вараш. Муж и жена не чине никакав грех, нити
било шта нечасно када се међусобно спајају. Није никакав грех, чак и ако то чине у време
поста. Свети апостол Павле изричито наређује супружницима да се не забрањују једно
другоме. Тек потом их саветује да се понекад договоре да се неко време уздржавају,
предајући се посту и молитви. Такво договорно уздржавање супружника, је за похвалу, али
би било сасвим погрешно извући закључак из тога да супружници чине било какав грех ако
се састају у време поста. Ако се о томе нису раније договорили, такво уздржавање нема
никаквог значаја. Ако се пак једно од њих, на своју руку и без договора, забрањује оном
другом, онда је то грех. Стога, сестро, ако те оптерећују помисли да вршећи своју брачну
дужност истовремено чиниш некакав грех, онда одбаци такве помисли. Бог се не жалости кад
супружници испуњавају своје брачне дужности. Бог их је и установио и благословио.
Питала си да ли је то нешто против чега треба да се бориш или је то нешто добро. То
свакако није добро, и није од Бога. Постарај се дакле, да од себе одбациш те помисли које те
наводе да у последњем тренутку ипак одбијеш свог мужа.

На основу свега што си написала, рекао бих да твом мужу, у најмању руку, недостаје мало
упорности и иницијативе. Неки други, можда се не би пуно обазирао на твоје одбијање него
би показао више упорности. У сваком случају, да би се ствари промениле, потребно је да
промените своју свакодневну уходану рутину. Ђаво је нашао начин како да вас сваког дана,
користећи се истим триком, наведе да урадите погрешне ствари. Тебе да одбијеш свог мужа, а
њега да то одбијање лако прихвати и да одустане. Постарај се да готово сваког дана измениш
по нешто што можеш, да ствараш неке нове ситуације у којима ће вам обома бити лакше да
учините другачије од онога на шта сте се навикли. Када сте раздвојени, размишљај о томе
како ћеш га сусрести, шта би могла учинити да га пријатно изненадиш. Чиме би могла да га
обрадујеш. Нека сваки сусрет, буде другачији, изненађујући. Тако ћеш створити више
прилика и себи и њему да поступите другачије. Ако је он у некој ситуацији која се понављала
дан за даном, покушавао да ти се приближи, а ти га упорно одбијала, он можда више неће ни
покушавати, или ће покушавати знатно ређе. У новој ситуацији, ти ће се покушаји дешавати
чешће. Само се постарај, да га више не одбијаш ни под каквим изговором.