ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Драга сестро, рекао бих да погрешно постављаш питање. Није толико важно да ли је грех ако у свом срцу гајиш симпатије према неком ожењеном човеку, колико је важно да ли је то корисно за тебе или не. Ако као што кажеш, гајиш љубав само у свом срцу, тајно и без икаквих додира, мислим да тиме не чиниш још увек никакав грех. Али си врло близу да учиниш грех. А што је још важније,тиме сама упропашћујеш свој живот.
Можда ти долазе помисли да ако ти он не узврати љубав, да ти није ни важно шта ће бити с твојим животом. Можда ти се чини да је твој живот већ пропао, те нема шта да се више упропасти. Но, то су лукаве помисли које ти демони убацују у главу и не треба да их примаш у себе, него треба да им се успротивиш. Још увек имаш много тога драгоценог, што тренутно ни не примећујеш, имаш много тога да изгубиш. Ако не обратиш пажњу и ако се не будеш борила са таквим помислима, него се само препустиш, онда ћеш касније увидети шта си све имала и како си све то улудо изгубила. Тада ће ти бити криво, премда ти се сада чини да би ти било све једно.
Душа и тело су тесно повезани. Ум делује на тело, али и тело делује на ум. На пример, када неко попије одређену количину алкохола, његов ум размишља на другачији начин. Само присуство одређене хемијске супстанце у нашем телу, може да знатно измени начин на који наш ум функционише. Када се сретнеш са особом коју волиш, у твом телу се луче одређене супстанце које утичу на то да осетиш у свом телу неку пријатност и то битно утиче на твој ум. Но, и када је та особа далеко, твој ум може самим сећањем на ту особу, да произведе готово исти осећај у телу. Премда је тај осећај пријатан, и премда је сасвим природно да твоје тело жели да се такав осећај задржи што дуже и да буде што интензивнији, то не значи и да је паметно и добро да испуњаваш такве жеље свом телу. Као што неком пијанцу, коме је тело навикнуто на алкохол и само од себе тражи алкохол, није паметно да свом телу попушта и испуњава ту жељу. Ако му буде непрестано попуштао, сасвим ће пропасти. И тело ће се тешко разболети, а и душу ће изгубити. Тако треба да гледаш на та своја осећања која осећаш када се нађеш у близини тог за тебе забрањеног човека. Она су ти пријатна и тешко ти је да их се одрекнеш, али су за тебе и погубна ако им се препустиш.
Збога таквих осећања, твој ум је донекле заслепљен. Стога не треба да се превише ослањаш на његове закључке. Ако будеш тражила да умом увидиш у чему је проблем и зашто је за тебе лоше да будеш у близини тог човека, врло је вероватно да твој ум неће моћи да нађе никакво логично објашњење. Заслепљен ум ће ти приказивати и тумачити догађаје погрешно. На пример, ако се тај човек осмехне, твој ум ће ти приказати да се он није просто осмехнуо, него да се он осмехнуо баш теби, и то на неки нарочит начин. Ако он направи какав било најобичнији покрет, твој ум ће те уверавати да је он тим покретом баш теби хтео да каже нешто важно. Онај човек, можда неће ни бити свестан да ти тако размишљаш у себи, али ће се теби свака његова реч, сваки његов поглед, сваки његов покрет, чинити као да имају неко посебно значење и да су намењени баш теби. Заслепљен ум ће радити против тебе.
Стога ти је неопходно да употребиш своју слободну вољу и удаљиш се од тог човека, да намерно избегаваш било који контакт или сусрет с њим, да упослиш свој ум размишљањем о чем другом, како би престао да мисли о том човеку. Кад се тако удаљиш од тог човека, онда ће се и твоје срце постепено охладити, твоје тело ће се очистити од оних супстанци које стварају тако пријатан осећај, али које истовремено замагљују твој ум. Тада ће се твој ум потпуно разбистрити и тада ћеш увидети у каквој си заблуди била. Након тога ти сусрет са тим човеком већ неће бити тако штетан и моћи ћеш да се и у његовој близини понашаш исто као и да он није ту.
Не ради се дакле о томе да је теби забрањено да видиш тог човека, због тога што би то био неки грех. Не, то није грех. Али сваки сусрет са њим, додатно заслепљује твој ум. Мораш се удаљити од њега, како би помогла свом уму да поново прогледа. Веруј да за тебе негде постоји неко ко је заиста идеалан за тебе а да је овај ожењен човек само привидно идеалан за тебе. Привидно јер је твој ум заслепљен те не примећује све оне разлоге због којих он није стварно идеалан за тебе. Помисли да ћеш ако много времена проведеш у својој садашњој ситуацији у којој ти је ум ослепљен, можда пропустити животну шансу да препознаш оног идеалног човека за тебе. Он је можда и сада ту негде у твом окружењу, али га ти не примећујеш јер је твој ум занет размишљањима о оном забрањеном човеку. Стога похитај да се удаљиш од тог човека, не зато што би то био грех, него зато што је то штета за тебе да тако губиш драгоцено време на некој странпутици, уместо да идеш правим путем напред ка свом циљу.
Одлуком своје слободне воље, постави себи за циљ да избегнеш сваки сувишан сусрет и контакт са тим човеком. Ако дознаш да ће он бити на неком месту у одређено време, натерај себе да ти не будеш у то време на том месту. Ако је чак и неопходно да му нешто кажеш или предаш, нађи начин да му то саопштиш преко неког другог, или да му ко други преда што је неопходно. Ако знаш да се он редовно налази на неком месту у одређено време, нађи себи неку обавезу због које ћеш ти у то време редовно бити на неком другом месту. Твој ум ће се свему томе противити. Наводиће ти све могуће разлоге зашто би ипак било потребно да се некако поново нађеш у његовој близини, да нешто проговориш с њим или да га видиш. Немој наседати на те трикове твог ума. Држи се чврсто свог циља и немој сматрати да је било шта од онога што сам ти препоручио да чиниш, тешко или неизводљиво. Твоја воља је потпуно слободна да жели и нешто са чим се ум не слаже. Стога инсистирај на удаљавању и избегавању сусрета. Знај да што енергичније и потпуније будеш избегавала његову близину, тим ће краће трајати та борба и пре ће се твој ум разбистрити. Што год будеш млитавија у тој борби, и што год будеш више отезала и развлачила то раздвајање, тим ће борба трајати дуже и њен ефекат ће бити слабији. Стога буди одлучна и непопустљива. Тако ћеш се избавити од те мучне ситуације у којој си се нашла.
