СУБОТА, 6. 11. 2021 - 17:24

Извор: ТВ Храм

Одговор духовника - Зависност од преједања

ПИТАЊЕ: Помаже Бог, Духовниче, већ три године се борим са завишћу од хране, конкретно слаткиша и преједања. Једем са толиком страшћу, да често само храна може да ме усрећи. Како да то уз Божију помоћ превазиђем?

ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Драги брате, по свему судећи, стекао си рђаву навику да једеш слаткише и да једеш више него што ти је заиста потребно за одржавање животне снаге. Рђаве навике се обично врло лако стичу, а тешко их је се ослободити.

Пре свега немој допуштати себи да размишљаш о томе како се ти нечега одричеш, како нешто што ти је пријатно избегаваш и себи забрањујеш. Боље кажи себи овако: „Ја нисам више човек који сам био, човек који се нездраво хранио. Ја сам сада постао човек који се храни здраво“. Промени свој идентитет, а онда ће и твоје понашање да се промени природно. Да би променио свој идентитет није наравно довољно да само кажеш једном себи да си постао нови човек. Твој идентитет се непрекидно мења са сваком твојом одлуком. Ако чешће доносиш одлуку да поједеш слаткиш чак и онда кад твоје тело нема реалну потребу за храном, онда се из мноштва тих одлука твој идентитет поистовећује са неким ко се нездраво храни, тј постајеш сладокусац или прождрљивац. Сваки пут кад се одлучиш да одложиш узимање хране до оног часа када је твом организму заиста потребно поткрепљење и сваки пут кад уместо укусне и примамљиве хране, изабереш нешто што је здраво и мање укусно, твој идентитет све више почиње да личи на идентитет уздржљивца и подвижника. Стога, постави себи за циљ да постанеш уздржљивац и подвижник и ради на томе да се сваког трена приближаваш том циљу. На одлуке које више приличе неком прождрљивцу и сладокусцу гледај као на непријатеље који те спречавају да постанеш човек какав желиш да будеш. Ако тако будеш гледао на ствар, онда ће ти уздржање изгледати као нешто природно и теби својствено, а неумерено узимање хране као нешто страно и одбојно. Таквим погледом на своју борбу учинићеш је много лакшом и повећаћеш шансе да у тој борби победиш.

Кад је реч о навикама, треба да знаш да је за одржавање било које навике неопходно да се стекну четири елемента. Ако бар један од њих елиминишеш, онда ће навика мало по мало да ишчезне или ако и не ишчезне сасвим, бар неће имати много утицаја на твој живот.

Први елеменат је окидач навике. То је нешто што у теби пробуди несвесни покрет ка извршењу навике. У твом примеру, то може на пример да буде поглед на омиљени слаткиш, или поглед на некога ко једе, или читаш књигу и наиђеш на опис неког ручка, и томе слично. Кад год твој мозак примети неки од ових окидача, у теби ће се појавити несвесни покрет ка извршењу навике тј ка узимању хране. Ово ће се догодити без обзира да ли си заиста гладан или не, да ли је твом организму заиста потребна енергија или не. То можеш приметити по томе, што на пример једеш неки слаткиш докле год не поједеш све што је пред тобом. Докле год је у твом видокругу, ти осећаш снажну потребу да га поједеш. Оног момента кад поједеш све и више га не видиш, та потреба ће после неколико тренутака ишчезнути. Сем ако не будеш маштао о томе да пронађеш нову количину те посластице. У том случају ће твоја машта послужити као додатни окидач. Међутим, да се те посластице нису нашле пред тобом, ти их се можда не би ни сетио наредних неколико часова. Стога ако желиш да се ослободиш ове навике, неопходно је да од себе сакријеш све окидаче који те наводе да узимаш храну. Ако не будеш куповао слаткише и доносио их у своју кућу, онда ти они неће бити на оку, па ћеш их лакше заборавити. Такође уклони из свог окружења и све слике и предмете који те подсећају на оно задовољство које осећаш у тренутку док таманиш те посластице. Кад год у себи приметиш нагон да једеш, испитај шта те је тачно подсетило на храну и затим настој да некако тај окидач уклониш из свог окружења.

Други кључни елеменат неопходан за стицање и одржавање навике јесте да само извршење навике за тебе мора бити привлачно. Стога ако желиш да се ослободиш рђаве навике постарај се да је учиниш мање привлачном. То можеш постићи размишљањем о томе да те извршење те рђаве навике удаљује од идентитета који желиш да постигнеш. Кад се бориш са идејом да нешто поједеш, размишљај како ће те то што одлучиш у том моменту или приближити жељеном циљу или удаљити од жељеног циља. Размишљај и о томе колико је узимање нездраве хране штетно за тебе, како те то може довести до болести и како те болест може спречити да уживаш у неким другим за тебе привлачним стварима. Ако о овоме свему будеш често размишљао, онда ће сама идеја узимања хране у твом мозгу попримити једну мање привлачну слику. Уместо да размишљаш како се лишаваш омиљене хране, терај себе да размишљаш о томе чега ћеш се све лишити ако узмеш храну у невреме или ако поједеш нешто нездраво.

Трећи елемент неопходан за стицање и одржавање навике, је само извршење навике. Ако ти је извршење навике из било ког разлога немогуће, онда се навика не може ни створити, или ако је раније стечена, она се не може даље одржати. У твом случају ради се о самом узимању хране. Ако би на пример на неки начин себе спречио да отвориш уста, или да ставиш храну у уста, онда без обзира колико да ти се једе, то не би могао да учиниш, па се самим тим не би ни могла у теби одржати навика да се преједаш. Није наравно могуће да себи зашијеш уста како би онемогућио узимање хране, али можеш себи отежати узимање хране. На пример, ако су ти слаткиши на дохват руке, онда је врло лако да их поједеш, али ако их ставиш на неко неприступачно место, или их умоташ у десет слојева кутија и кеса, онда ће ти бити знатно теже да их поново отпакујеш и поједеш. Кад твој мозак примети неки од окидача за твоју навику једења, он прави овакву рачуницу: очекујући одређен степен задовољства након што се навика изврши, мери колико је напора потребно да се навика изврши и ако пронађе да је извршење довољно лако, или да ће са мало напора доћи до великог задовољства, мозак ће проценити да је то добитна комбинација и у теби ће се јавити жеља да поједеш слаткиш. Што је веће задовољство које се може очекивати, и што је мањи напор потребан да се до тог задовољства дође, то је жеља која се у теби јавља већа и снажнија.

Ако дакле желиш да се ослободиш овог трећег елемента неопходног за одржавање твоје рђаве навике, онда се постарај да само извршење навике учиниш колико можеш тежим. На пример, ако су ти слаткиши на дохват руке, онда заиста није потребно много напора, да их поједеш. Али, ако су на неком неприступачном месту, или ако их нема у кући, ако је неопходно да прекинеш оно што у том тренутку радиш, и изађеш из куће, одеш до продавнице и купиш слаткиш, онда ће то бити знатно теже, па ће жеља у теби да то све извршиш бити мања и са њом ћеш се онда лакше изборити. Учини извршење саме навике, тј једење у твом случају што је могуће теже остварљивим и видећеш како ће се нагон за храном знатно смањити. Ако те омиљене посластице ставиш у кутију, па кутију у неку већу кутију, а њу умоташ у крпу, па све то ставиш у неку кесу, а кесу у џак који добро завежеш и ставиш на неку високу полицу до које можеш доћи само уз коришћење мердевина, то ће ти бити знатно теже да се решиш да донесеш мердевине, попнеш се и дохватиш џак, и затим све то отпакујеш и дођеш до хране да би је појео. Самим тим, твој мозак ће израчунати да то можда и није баш тако привлачна идеја и тако ћеш смањити у себи нагон за храном.

Коначно четврти елемент неопходан за одржавање навике је да свако извршење навике мора да се заврши са наградом у виду одређене пријатности. Ако би сваки пут кад нешто поједеш осетио неку непријатност, онда би се врло брзо ослободио навике преједања. Ако желиш да се ослободиш овог четвртог елемента, неопходно је да себе условиш тако да се узимање хране увек заврши са нечим непријатним. То може бити на пример и нешто што је неопходно да се уради, али што ти није баш пријатно. Натерај себе да сваки пут кад нешто поједеш, одмах затим извршиш ту непријатну дужност. Мозак ће врло брзо повезати ствари и потом ће поред награде коју очекује од једења слаткиша, предвиђати и додатну непријатност која потом следи. То може да буде и нешто што изискује додатни напор. На пример, да направиш одређени број земних поклона, или да се попнеш неколико спратова степеницама, или да направиш неколико чучњева, или нешто слично. Шта год нађеш да ти је непријатно и заморно, а да је у исто време корисно за тебе, натерај себе да то радиш сваки пут кад попустиш жељи да нешто поједеш. И буди у томе доследан. Мозак ће брзо укапирати да су те две ствари међусобно повезане и да једна неминовно прати другу, па ће самим тим у прорачунима које прави како би одредио колико је пожељно да нешто поједе, стварати слабију жељу којој ћеш се лакше одупрети.

Такође, можеш ствар и да обрнеш. Сваки пут кад се уздржиш и одложиш узимање хране за касније, награди себе нечим пријатним. Пријатност може да буде и у томе да доцрташ једну рецку на неком папиру који ставиш на видно место у својој соби. Кад видиш да број рецки расте, осетићеш задовољство у себи јер се приближаваш оном идентитету који си себи поставио као циљ. И обрнуто сваки пут кад попустиш овој жељи, постави нови почетак бројања, па ће ти сама помисао да ћеш поново кренути из почетка бити врло непријатна и самим тим лакше ћеш се изборити са жељом да једеш. Уместо рецки на папиру, можеш да употребиш и неки други начин бројања и приказивања резултата борбе. Можеш на пример да ставиш две тегле или две флаше на видно место и да на сваких пола сата које проведеш у уздржању, преспеш једну ракијску чашицу воде из једне у другу флашу. Када напуниш флашу до одређене мере, испунио си задатак за тај дан. Ово наравно не мораш радити баш сваких пола сата, него кад се сетиш онда преспи онолико колико је времена прошло. И онда бројиш дане колико си дана већ за редом постигао овај циљ. Помисао да кренеш поново од нултог дана, даће ти додатну снагу да се избориш са жељом за једењем и да је одложиш макар за још пола сата. И тако пола сата по пола сата, избориш се читав дан. Затим, недељу дана, па онда месец дана, па шест месеци, годину и тако редом. После неког времена, то ново понашање ће ти прећи у навику и тада ћеш се без великог напора уздржавати од хране. Постаћеш онакав човек какав си пожелео да постанеш, постаћеш уздржљивац и подвижник.

Сваки пут кад одолиш жељи да купиш неки слаткиш, стави новац који си на тај начин уштедео на посебан рачун. Тај рачун намени за нешто примамљиво, на пример за летовање или зимовање, или за нешто до чега ти је у том тренутку стало. И када се накупи довољно новца, потроши га на оно за шта си га наменио. Када се будеш борио са жељом да ипак купиш тај слаткиш и поједеш га, имаћеш додатни подстицај да то не учиниш јер ћеш тиме брже накупити потребна средства за остварење неког важног циља.

Употреби своју машту како би пронашао што ефикасније начине да елиминишеш она четири елемента од којих зависи опстанак твоје рђаве навике. Уклони окидаче који те подсећају на храну из свог окружења или ако их не можеш сасвим уклонити, барем их учини мање приметним. Размишљај о штети коју себи наносиш понављањем те рђаве навике, и употреби своју машту да ту штету себи што верније представиш па ће ти она постати мање привлачна. Употреби своју машту да узимање хране учиниш што је могуће компликованијим и напорнијим, па ће се жеља за једењем смањити. Коначно употреби машту да себе наградиш за уздржање, а за једење додатно оптеретиш каквом казном или досадним а ипак корисним задатком. Нека ти Господ помогне да победиш у овој борби.

Повезане вести

Одговор духовника