Почетак XX века и натегнутост односа великих сила означавао је скори крај „лепе епохе". Борба за нове просторе и колоније условио је њихове сукобе на удаљеним меридијанима. Руско-јапански рат, Прва и друга мароканска криза, Младотурска револуција, Анексиона криза, наизглед су обичном становништву Беча, Берлина, Лондона или Париза деловали као егзотична и далека места неких тамо других народа. Заправо, овде се радило о сужавању круга мира и слободе.
Све је мирисало на скори почетак рата. Удружене у Савез централних сила, Немачка и Аустроугарска, на почетку XX века воде агресивну спољну политику, махом на уштрб Русије и словенских народа и земаља на Балкану. Њихову елиту, коју представља својеврсни савез „витешког поседа" и „високих пећи", брине окупљање пословично изолаване Велике Британије, Француске и Руске царевине у савез Антанта. Немачки владар, цар Вилхелм II, „говорио је како Словени нису рођени да владају већ да служе".
Србија и Црна Гора средишњи су изазов Двојне монархије. Њихово уништење њен је животни циљ. Србија је сматрана слепим цревом кога треба одсећи. Само се тражила згодна прилика за отпочињање новог ратног сукоба на Балкану. За те намене, германске царевине повећале су улагања у војску више од четири пута. С друге стране Краљевина Србија је током Балканских ратова претрпела велика људска и материјална страдања. Стога јој је било у интересу да наступи мирнодопско време потпуне стабилизације и консолидације.
Истовремено Србија се наметнула и као Пијемонт свих југословенских народа на Балканском полуострву. Оптужбом против Србије и јаком дипломатском акцијом и притиском током месец дана након атентата у Сарајеву, није заобиђена ни Црна Гора. Србија и Црна Гора, две српске краљевине још од времена Балканских ратова чиниле су заједничку границу према Аустроугарском надирању ка дубини Балканског полуострва и Немачком даљем продирању ка истоку.
Пред почетак рата Србија се суочавала са великим проблемима по питању наоружања и опреме, а процењује се да је недостајало око 100.000 пушака. Притом би требало нагласити да су нову одећу имали само војници сталног кадра, док су трећепозивци одлазили у рат у својим оделима које су понели од кућа. И поред великих потешкоћа до 10. августа мобилисано је око 400.000 људи. Они су били сврстани у три армије, Ужичку војску и једну коњичку дивизију.
Основни ратни план Српске врховне команде на чијем су се челу налазили краљ Петар Први карађорђевић, његов син регент Александар и војвода Радомир Путник било је вођење одбрамбеног рата док околности не дозволе прелазак у противнапад. Србија је требало да брани 600 километара дугу границу према Аустро-Угарској на северу и западу као и 500 километара на истоку према Бугарској.
Аустро-Угарска је потценила издржљивост војно и материјално исцрпљене Србије и њене могућности, а лични став команданта аустро-угарске Балканске војске, генерала Оскара фон Поћорека, био је тај да ће рат са Србијом трајати најдуже три недеље. O отпору српског народа, мудрости његових официра и јунаштву његових војника, техничким иновацијама које су уведене у војске током Првог светског рата у емисији Час историје говори проф. др пуковник Далибор Денда, Универзитет одбрана, Београд.
Уторак, 7. октобар 2025. од 20:30 часова.
