Црквени календар за среду 13. 03. 2024.

Преподобни Јован Касијан

Преподобни Јован Касијан

Овај велики духовник родио се у Риму од родитеља славних. У младости изучи све науке светске, нарочито философију и астрономију. Потом се сав предаде изучавању Светога Писма. Простирући се од добра на боље и желећи све виши степен савршенства, Касиан оде из Рима у Цариград, да лично чује и види светог Јована Златоуста. Златоуст га поучи и посвети за ђакона. Користивши се много мудрим Златоустом, Касиан се упути даље на Исток, да се још више научи и усаврши. Највише се задржао у Мисиру, у Нитрији, међу чувеним духовним атлетима, од којих се научио вежбању у свакој добродетељи. Напокон се врати опет на Запад, и настани се у граду Марсељу. Ту основа два манастира, један мушки и један женски. На молбу монаха написа Касиан више списа, од којих је нарочито користан за љубитеље духовног живота: "Осам књига о борби против осам главних страсти". Врло му је важан спис против јеретика Несторија. Овај спис написа Касиан на молбу архиђакона Лава. Послужи верно Господу и обогати многе мудрошћу па се пресели у вечни живот 435. године. Мошти светог Касиана и данас почивају у Марсељу.

Тропар (глас 8):


У теби се, оче, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, следио Христа. Делима си учио презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, Свети Јоване, радује се дух твој.

Преподобни Варсонуфије
Родом из Палестине. Рођен као незнабожац он се крсти у осамнаестој својој години и одмах замонаши добивши име Јован. Када се прочу због свога добродетељног живота, би изабран за архиепископа у Дамаску. Но он не оста дуго на том положају. Жудећи са усамљеним духовним подвигом, он тајно напусти Дамаск и оде у пустињу Нитријску. Ту се пријави као монах Варсонуфије, и одмах доби као послушање да буде водоноша манастирски. Негдашњи архиепископ с радошћу прими то послушање. Својим умним расуђивањем, кротошћу и вредноћом Варсонуфије ускоро постаде узорити пример свима монасима. Тек пред његову смрт би откривено монасима ко је био Варсонуфије. И тако овај светитељ послужи својим примером за укор гордим и властољубивим, а за утеху смерним и кротким. Упокојио се мирно и преселио ка Господу 457. године.

Осим страшних страсти Касиан исчисли 
И Девсто јоште - нечисте помисли. 
Прождрљивост прво у пићу и јелу. 
Па блуд, отров други и духу и телу, 
Среброљубље - оков што за метал веже. 
Гнев - 'мраз људског срца, што леди и стеже. 
Печал - црв несити што душу разједе, 
Униније - дремеж што смрт души преде, 
Сујетљивост - змија, змија многоглава. 
Свуд је и нигде је - прикрива је трава, 
Гордост - мач дворезни што сече и руби, 
И младе и crape немилосно губи. 
И младиће чиле, охоле због снаге. 
И духовне старце, самим себи драге. 
Од свих ових страсти Бог нам je одбрана 
Молитвама светим светог Касиана.

 
РАСУЂИВАЊЕ

Св. Јован Касиан пише о борби с духом блуда овако: "Борба с духом блуда, борба је љута, дужа од других, свагдашња и само од малог броја људи потпуно к победи приведена. Ова се борба почиње с првог зрелог узраста и не престаје све док се остале страсти не победе. У овој борби потребно је двојако оружје. За достигнуће савршене и чисте целомудрености није довољан само телесни пост (премда је он пре свега нужан), потребна је уз то и сокрушеност духа н неодступна молитва против овога најнечистијег духа; за тим непрестано поучење из Св. Писма уједно с умним деловањем, затим труд телесни и рукодеље, које задржава срце од блуђења и повраћага к себи, а изнад свега дубока и истинска смерност, без које се никада и ни над којом страшћу не може задобити победа. Победа ове страсти условљена је савршеним очишћењем срца, из кога по речима Господа истиче отров и ове болести. Јер од срца излазе помисли зле ... прељубе, курварства итд. (Мат. 15, 19)... Треба имати постојану смерност у срцу и трпљење, као и пажљиву предохрану себе у току дана од гнева и осталих страсти. Јер уколико у нас уђе огањ гнева, утолико лакше после проникава у нас жар похоти." 
Интересантно је да и многи други велики духовници доводе у узрочну везу страст гнева и страст блудне похоти, из чега следује да су гневници највећи похотљивци. 

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса као будног стражара над црквом Својом (Мат. 28, 20) и то: 
1. како Он бди над целим створеним светом, а нарочито над 
црквом Својом, крвљу стеченом, 
2. како Он бди над сваком крштеном душом као вртар над усевом својим, 
3. како он кроз тишину и кроз буру води цркву Своју, водећи је 
крајњој победи, 
4. како Он бди и над мојим животом, да узрасте и узида се у 
царство Његово вечито. 

БЕСЕДА

о живом присуству Христовоме 
Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека (Мат. 28, 20) 


Ево утехе над утехама! 
Ево утехе за оне које бура ломи! Нека се само сете: ту је Христос поред њих, и нека се не боје. Он је крманош.
Ево утехе за оне који старе! Нека не губе из вида, да Христос с њима путује кроз време све до у вечност у вечну младост, и нека уду спокојни. 
Ево утехе за оне које људи муче! Нека не мисли да су остављени, јер Христос је уз њих у свима мукама, и на суду, и у тамници. и ека се радују. Он је судија. 
Ево утехе за оне које зли духови узнемирују! Нека појме, да је Христос. победилац злих духова, на њиховој страни, и нека се крепе. Он је Победилац. 
Ево утехе за све оне који траже светлост правде и истине! Нека верују, да је Христос ближи души њиховој од очију њихових, и нека се држе Његовог руководства. Он је светлост. 
О браћо моја, ваистину, Христос је непрестано с нама као светлост што је непрестано са очима које гледају. Но о жалости наше, како су очи наше душе затворене, те узалуд се светлост труди да се сретне са зеницом вида нашег! О туге и жалости наше, када ми нисмо са Христом! 
Он иде у сусрет нама — идемо ли ми у сусрет Њему? Он хоће с нама — хоћемо ли ми са Њим? Ако хоћемо утеху, ми морамо бити са Њим у све дане до свршетка нашега века. 
Господе, утехо наша једина, не остави нас! Теби слава и хвала вавек. Амин.

Meceчни календар

Дан Нови Стари Празник
петак 01. март 16. фебруар Свети великомученик Теодор Тирон
субота 02. март 17. фебруар Свети Лав Римски; свети Флавијан Цариградски
недеља 03. март 18. фебруар Свети апостоли Архип, Филимон и Апфија
понедељак 04. март 19. фебруар Свети Лав Катански
уторак 05. март 20. фебруар Преподобни Тимотеј; свети Евстатије
среда 06. март 21. фебруар Свети мученици у Евгенији пост
четвртак 07. март 22. фебруар Свети свештеномученик Поликарп Смирнски
петак 08. март 23. фебруар Прво и друго обретење главе светог Јована Крститеља пост
субота 09. март 24. фебруар Свети Тарасије Цариградски - Велике (зимске) задушнице
недеља 10. март 25. фебруар Свети Порфирије, епископ Гаски (Месне Покладе)
понедељак 11. март 26. фебруар Преподобни Прокопије Декаполит; Преподобни Талалеј
уторак 12. март 27. фебруар Преподобни Василије исповедник
среда 13. март 28. фебруар Преподобни Јован Касијан
четвртак 14. март 29. фебруар Света преподобномученица Евдокија
петак 15. март 01. март Свети Свештеномученик Теодот Киринејски
субота 16. март 02. март Свети мученици Евтропије, Клеоник и Василиск
недеља 17. март 03. март Преподобни Герасим Јордански (Беле покладе)
понедељак 18. март 04. март Свети мученик Конон; Преподобни Марко Подвижник (Почетак поста) пост
уторак 19. март 05. март Света 42 мученика Аморејска пост
среда 20. март 06. март Светих седам свештеномученика Херсонских пост
четвртак 21. март 07. март Свети Теофилакт Исповедник пост
петак 22. март 08. март Св. 40 мученика Севастијских - Младенци; Св. 42 муч. Момишићка пост
субота 23. март 09. март Свети мученик Кодрат Коринтски; св. Теодор Комоговински - Теодорова Субота пост
недеља 24. март 10. март Свети Софроније Јерусалимски пост
понедељак 25. март 11. март Преподобни Симеон Нови Богослов; Свети Григорије Двојеслов пост
уторак 26. март 12. март Пренос моштију светог Никифора Цариградског пост
среда 27. март 13. март Преподобни Бенедикт Нурсијски пост
четвртак 28. март 14. март Свети мученик Агапије и други с њим пост
петак 29. март 15. март Свети апостол Аристовул; Свети мученик Савин пост
субота 30. март 16. март Свети Алексије - Човек Божји пост
недеља 31. март 17. март Свети Кирил Јерусалимски пост