У велелепном храму, који је изграђен пре 190 година управо по наредби Милоша Великог, Светејши Патријарх г. Порфирије је началствовао светом Литургијом уз саслужење високопреосвећене господе митрополита тимочког Илариона и нишког Арсенија.
У радосним речима добродошлице упућеним Његовој Светости, митрополит Иларион је подсетио да се у својој очинској љубави и бризи за Христову Цркву и светосавски народ патријарх Порфирије још једанпут одазвао позиву верног народа Епархије тимочке да заједно прославе славу и 190. годишњицу Саборног храма Светог великомученика Георгија у Књажевцу.
Беседу Високопреосвећеног Митрополита тимочког г. Илариона у целости можете прочитати ОВДЕ.
– Браћо и сестре, оно што нас је данас овде сабрало јесте вера Светог Георгија, вера и наша, вера у Христа, вера православна, вера која је наш народ кроз векове, где год да смо били и у каквим год да смо околностима живели, не само чувала и сачувала, него обликовала и изграђивала. Њом смо постојали креативни и успешни. Њом смо постали победници. Њом смо знали да је реч Христова, реч Христова о љубави, оно што је смисао живота. Њом смо знали да јесмо и да постојимо само онда када читавим својим бићем волимо Христа и када се читавим својим бићем ма колико то било тешко, а сви то знамо, трудимо да волимо једни друге. Имајмо свагда на уму ту своју веру и знајмо да не постоји ништа што је вредно у нашем народу а да нема на себи печат вере православне, печат Јеванђеља, печат Христов. Знајмо да ми нисмо и не бисмо били оно што јесмо без те вере, вере у Христа – поручио је патријарх Порфирије верном народу који је испунио књажевачки Светогеоргијевски храм.
Беседу Светејшег Патријарха г. Порфирија у целости можете прочитати ОВДЕ.
Уз молитвено учешће многобројног благочестивог народа Књажевца и околине, током свете Литургије су саслуживали и: архимандрит Козма, протосинђели Енох и Захарија, протојереј-ставрофор Игор Ивковић, протојереји Зоран Голубовић, Маријан Кречуљ и Радоје Мијовић, протонамесник Немања Тобић, архиђакон Илија, протођакон Драган Радић, ђакони Никола Ераковић и Василије Перић.
