У молитвеном присуству Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Петар, викар Патријарха српског, служио је Литургију Пређеосвећених дарова у петак треће недеље Великог поста - свете Четрдесетнице, 5. априла 2024. године у цркви Светог Краља Стефана Дечанског у Железнику.
Епископу Петру саслуживало је свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству архимандрита Данила (Гаврановића), протојереја Ђорђа Стојисављевића, презвитера и ђакона архијерејског намесништва београдског четвртог и верног народа Божијег.
Том приликом, свештенство архијерејског намесништва београдског четвртог приступило је светој тајни исповести.
У архипастирској беседи, Патријарх српски је рекао да сви добро знамо да је пост период покајања. Често се питамо шта је то покајање, зато што данас када се помене реч покајање, она најблаже речено звучи чудно, јер гесло по којем живи модеран човек јесте – Чини оно што ти је срцу драго, оно што ти лежи, оно што ти мислиш да је исправно, јер на тај начин потврђујеш да си слободно биће. Заиста, ми хришћани верујемо у слободу и знамо да је слобода једна од најважнијих одлика људског бића. Слобода је оно по чему смо слични Богу, међутим, када говоримо о слободи, ми морамо знати на коју врсту слободе мислимо.
Слобода о којој се говори у Јеванђељу, слобода која се постиже Христом, у заједници са Христом је сасвим нешто другачије од слободе како је разуме модеран човек. Могућност да радим шта хоћу, да бирам шта хоћу нас води на неки начин стварању слободе као могућности човека који се налази у супермаркету и може да купи шта хоће. Али, слобода у Христу је друга страна љубави. Тако да, слобода у Христу подразумева крст, подразумева одрицање и слобода у Христу, што је важније од свега, јесте Живот Вечни јесте слобода од нечастивог, од греха, од смрти. Свака друга врста слободе ограничена је нашом пролазношћу, ограничена је смрћу, изложена је утицају нечаствог, и свака друга врста слободе неретко претвара се у страст, то јест у нашу зависност од онога што смо по свом утиску изабрали. Бирајући било шта што је мимо Христа, ми временом постајемо зависни од тога и постајемо робови свога избора, нагласио је Патријарх Порфирије.