




Након прочитаног јеванђељског зачала сабраном народу обратио се Епископ Сава истакавши да је Отац Симеон заиста наш отац, који нас води ка извору смисла и постојања, ка извору који се зове Христос, да је зачетник и предводитељ наш у православној вери.









На крају Свете Литургије Патријарх Порфирије освештао је славске дарове, пресекао славски колач и обратио се верном народу: „У љубави Христовој сви су његови, али од наше спознаје да смо Његови и да смо у Његовом загрљају зависи да ли ће тај загрљај бити наше спасење или ће тај загрљај бити оков и стега мука“.







Његова Светост Патријарх српски Г. Порифирје благословио је трпезу љубави која је уприличена након Свете Литургије којој су поред Његове Светости, Преосвећене господе Епископа, свештенства и ђаконства присуствовали и људи из политичког, културног и јавног живота, као и деца из околних школа.
Том приликом Архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије, даровао је Његовој Светости патерицу, а домаћину славе икону Пресвете Богородице.
ТВ Храм
ТВ Храм
***
Преподобни Симеон Мироточиви - Стефан Немања
Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: "Всјакоје диханије да хвалит Господа!" И пресели се ка Господу.