ТВ ХрамТом приликом, одржана је свечана академија, а Патријарх Порфирије је обишао Дом културе.
На свечаној академији пригодним словом обратио се Његова Светост, као и Преосвећени Епископ рашко-призренски Теодосије.
У обраћању, Патријарх Порфирије је поручио:
– Најпре бих, потакнут оним што је брат Живојин (Ракочевић) рекао у свом кратком уводном слову, рекао – а опростите што ћу рећи, али не могу другачије – да сам ја оно што јесам управо овде, на месту на којем сте ви и са вама. Пре свега, да кажем технички и формално, духовна матрица из које сам прогледао оком Христовим и по Његовој љубави и промислу, где сам иако слабашан почео да корачам – јесте Косово и Метохија. Наиме, манастир покајања или место покајања, како се то каже, место мог монашења, место на коме сам добио монашко име и заживео као монах јесте манастир Дечани. Дакле, овде сам рођен и препорођен. Ево, Бог је хтео да и место на којем се опет незаслужено и недостојно налазим, место поглавара Српске Православне Цркве, овде има свој пуни смисао, своје подножје и свој корен, а то јесте – Пећка Патријаршија. По вашој љубави и љубави Божјој поред овог формалног, не много више него по крви и по души, јесам оно што јесам управо овде. Отуда је потпуно депласирано говорити и помишљати – потпуно промашено – да неко може бити нешто друго уколико напусти себе. Уколико бих био далеко од вас у било ком смислу те речи – како рече Живојин: Немојте нас остављати! – уколико бих оставио вас, уколико бих оставио све оно што јесмо овде – ја бих заправо оставио себе! А то напросто није могуће! Ако је формално могуће, теоретски и хипотетички, онда више ја не бих био ја. Ја бих био мртав и мртвац, а да ли би после тога био неко други то Бог само зна.
Господ наш нас упозорава да ће нас Он препознати по томе ако волимо и љубимо једни друге, ако љубимо једни друге онда смо ученици Његови. Заправо, једни другима смо искључиво и само дужни љубав и тај дуг никакда не можемо одужити. Што се више трудимо да га одужимо, он је све већи, али ми нисмо – да се опет надовежем на Живојина – сиромашнији и празнији. Што смо дужнији и више дуг одужујемо – по парадоксу љубави – све смо више испуњенији и све смо више оно што јесмо.
Ми смо данас дошли да извршимо љубав и послушање у односу на оног који је знао да кад љуби и воли да је ученик Христов, да извршимо дело љубави Симе Игуманова који је изданак Косова и Метохије, који је све што је имао, своје биће и своје срце, даровао Косову и Метохији, који је своје срце и своје биће поделио, условно рчено, на два дела. Један део свог срца, своје љубави и свог бића оставио је Богословији у Призрену, а други део је оставио младости Косова и Метохије, онима који уче и коју у знању узрастају како би то знање и оно што јесу опет могли у новом кругу љубави да уткају и дарују свом народу. Из Фондације Симе Игуманова један велики део, половина прихода, даје се Богословији, а друга половина студентима и средњошколцима који су са Косова и Метохије. Ми имамо амбиције и жеље да, надахнути примером Симе Игуманова, покренемо и друге људе да се та Фондација развија. И већ јесте. Један део, који је из других извора – из породице Поповић из Београда, формиран је да се стипендирају ученици и студенти из вишечланих породица, где су четворо и више деце у једној породици. Ми смо, такође, покровитељ и Хуманитарног фонда Привредник из кога је помогнуто неколико десетина студената са Косова и Метохије, али и из других крајева у којима живи наш народ.
Дакле, љубав је оно што је покренуло Симу Игуманова, љубав према Богу, а ми, наша Црква, учествујемо у тој љубави извршавајући, како је рекао владика Теодосије, дело Христово, дело Божје. Важно је да знамо и на данашњи дан: када сејемо убираћемо љубав. Као народ Христов то морамо да знамо. Као народ православни и јеванђељски то морамо да знамо. Морамо да знамо и тим да живимо независно од наших посртања и слабости, али ту поруку својим опредељењем треба да шаљемо и свим другим људима и свим другим народима. Радостан је, испуњен и има смисла онај који се труди да пуни своје срце љубављу. По мери дозволе да уђе мржња у односу на другог, обеспокојава, дреградира и осиромашује свако себе и бива потпуно промашен.
Ја вам желим срећан Бадњи дан и сваки благослов од Бога, наравно, срећан и благословен Божић, мир Божји у вама, међу вама, у вашим породицама, али и са онима са којима делите ово небо и делите овај простор, са вашим комшијама, да Бог низведе свој мир и на све народе света, на све људе. Нека је срећан и благословен празник. Мир Божји, Христос се роди!
Свечаности је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Алексеј и архимандрит Данило, управитељ Задужбине Симе Игуманова.
тв хРАМ
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
