православие.руКако преноси прес-служба МДА уочи Свете литургије код капије Покровског академског храма свечано је дочекан ковчежић са честицом моштију. Светињу су пратили представник српског патријарха при Московском патријарашком престолу моравички епископ Антоније, викарни епископ Бањалучке епархије Српске Цркве марчански епископ Сава, као и клирици Бањалучке епархије – старешина манастира Гомионица јеромонах Методије (Крагуљ) и протођакон Радојица Жагран.
православие.ру
Ректор Московске духовне академије и намесник Свето-Тројичке Сергијеве лавре спископ сергијевопосадски и дмитровски Кирил поздравио је чланове српске делегације. Гости из Србије су се затим појући тропар свештеномученику Платону заједно са академским клиром, професорима и студентима упутили у Покровски храм где је служена Литургија.
Српска Православна Црква је такође поклонила Академији икону свештеномученика Платона која је по благослову бањалучког епископа Јефрема насликана специјално поводом овог дана. Светиње су се у току целе службе налазиле на налоњима на средини храма како би верници могли да им се поклоне.
Светом литургијом је началствовао ректор – епископ сергијевопосадски и дмитровски Кирил, а заједно с њим су служили јерарси Српске Цркве, моравички епископ Антоније и марчански епископ Сава, свештенослужитељи Академије и гости у свештеном чину.
Након заамвоне молитве архијереји и клир су узнели славу свештеномученику Платону пред његовом иконом и честицом часних моштију.
православие.ру
У беседи после богослужења моравички епископ Антоније је свима присутнима пренео благослов Његове светости патријарха Порфирија, истакавши да је по благослову поглавара Руске и Српске Православне Цркве српска делегација у одговор на молбу Московске духовне академије доставила и предала овој богословији честицу моштију њеног свршеног студента – свештеномученика Платона (Јовановића). „У току векова неколико стотина Срба је завршило ову свету установу међу зидинама обитељи преподобног Сергија. Међутим, Платону је пало у удео да постане мученик и исповедник за православну веру за време Другог светског рата кад су га мучки убиле хрватске усташе,“ – истакао је представник српског патријарха при патријарху московском и целе Русије.
Он се епископу Кирилу захвалио на љубави и подршци коју пружа студентима-Србима и коју је испољавао и као професор Санктпетербуршке духовне академије и средње богословске школе, и коју испољава сад као ректор московских духовних школа: „И данас српски студенти уче међу овим светим зидинама. Дај Боже да се угледају на руске подвижнике, све свете руске земље и да осете благодат Божију и побожност руског народа, те да и убудуће могу да сведоче Христа.“
Викарни епископ Бањалучке епархије, марчански владика Сава, изразио је радост због тога што је имао прилике да учествује у заједничкој молитви и да у овом академском храму прослави свештеномученика Платона, исповедника и мученика Христове Цркве. „Прослављајући мученике указујемо поштовање онима који су сопственим животом и својим делом посведочили своју веру и испунили Христово Јеванђеље,“ – истакао је архипастир. – Реч ‘мученик’ у преводу са грчког језика значи ‘сведок’. И ми смо данас захвални због тога што нам се указала прилика да се помолимо у храму академије коју је свети Платон завршио пре 122 године и да прославимо овог човека који је својом жртвом испунио јеванђељски призив. Кад му је речено да оде из Бањалуке, да напусти своје словесно стадо, он је рекао: ‘Нећу отићи, ја сам овде законити епископ и ово је моја законита паства.’ Због тога је пострадао 1941. године и касније је просалављен у збору светаца. Његове мошти почивају у нашој саборној цркви у Бањалуци и наш надлежни архијереј, бањалучки епископ Јефрем се с великом радошћу одазвао на молбу ректора Московске духовне академије и по нашој делегацији је послао честицу моштију светог Платона да стално пребива у овој духовној школи – на благослов и освећење свих професора и ученика, као и свих оних који с љубављу буду долазили и молили се светом Платону.“
Такође је предао академији два примерка службе овом свештеномученику.
православие.ру
Затим је уследила беседа ректора Московске духовне академије и намесника Свето-Тројичке Сергијеве лавре епископа сергијевопосадског и дмитровског Кирила. Он је поменуо историјске околности у којима је свој мученички подвиг извршио бањалучки епископ Платон којег су убиле усташе. „Желео бих да подсетим на то ко су усташе. То је фашистичка хрватска организација коју су подржавали и немачки нацизам и италијански фашизам. Тих година су се у Србији дешавале страшне ствари. Неки покушавају да смање број погинулих, али то је на стотине и стотине хиљада људи који су зверски и мучки убијени, који су убијени са сатанском злобом и домишљатошћу под покровом националне идеје. Усташе су смишљале различите начине за погубљење. Мозак једноставно не може да прими оно што су чинили у Србији и није јасно како се људи који су себе сматрали хришћанима (уосталом, неки се и нису сматрали) нису стидели да говоре да имају своје, ‘усташко јеванђеље’, – рекао је архипастир. – Нажалост, Запад је у то време затварао очи на оно што се догађало, правио се да се ништа не дешава.
По његовом мишљењу, тадашњи страшни догађаји би људе данашњице трбало да подсећају на то шта национализам може да учини са свешћу човека, да овај поглед на свет нема никакве везе са хришћанством, јер по речима апостола, у Христу нема ни Јелина, ни Јудејца. Владика Кирил је истакао: „И данас, гледајући оно што се дешава у Украјини, видимо мноштво паралела: исту разулареност суманутог национализма, исто наводно стидљиво прећуткивање и наводно незнање онога што се дешава од стране западних држава, и ужасну, просто несхватљиву, чак и с обичне људске тачке гледишта, а да не помињем јеванђељско становиште, изврнутост људске свести кад страшни злочини престају да буду страшни и кад чак постају пожељни и хваљени, и кад они који су ове злочине чинили за време Другог светског рата поново постају национални хероји.“
„Поново и изнова Господ нас подсећа да је Христос даровао човечанству потпуно нови поглед на свет, а људи покушавају да прилагоде себи Христа и Јеванђеље, – рекао је ректор Московске духовне академије. – Међутим, ми се уздамо у молитве светих мученика, укључујући и свештеномученика Платона.“
