ТВ Храм / Слава храма Светих цара Константина и царице Јелене - Епископ Сава: Крст Господњи је знак победе сваког хришћанина (ФОТО/ВИДЕО)

СУБОТА, 3. 6. 2023 - 11:31

Извор: ТВ ХРАМ

Слава храма Светих цара Константина и царице Јелене - Епископ Сава: Крст Господњи је знак победе сваког хришћанина (ФОТО/ВИДЕО)

Свети цар Константин, кога данас прослављамо, царовао је у периоду када је Црква Христова у Римском царству гоњена, мучена, прогањана, када је цар покушавао и силом да примора хришћане, не да се клањају живом Богу, не да гаје веру у Онога који је створио свет и човека, не да исповедају Христа Исуса као Господа, него да се клањају самоме цару. Константин Велики је прекинуо ту праксу, он је дао хришћанима слободу чувеним Миланским едиктом 313. године. Прослављамо и његову мајку, царицу Јелену, која је у Јерусалиму пронашла Крст Часни и Животворни, дрво на коме је распет на Голготи Господ наш Исус Христос. Пронашавши тај крст, излила се благодат на целу васељену. Крсту Господњем се клањамо, Крст Господњи је знак победе сваког хришћанина. Крст Господњи је и духовни штит и духовно оружје и оруђе сваког хришћанина, да борећи се у себи и око себе против свог највећег непријатеља, против греха, против сујете, против гордости, против свог ега, Крст Христов је оружје којим побеђујемо, јер Крст Христов није ништа друго него вера у Христа Распетог и Васкрслог, рекао је Епископ Сава у беседи, 03. јуна 2023. године.

На празник Светог цара Константина и царице Јелене, 03. јуна 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава началствовао је на светом евхаристијском сабрању у цркви посвећеној овим светитељима на Вождовцу.

Епископу Сави саслуживао је архимандрит Нектарије главни секретар Светог Архијерејског Синода, презвитери и ђакони Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству многобројног верног народа.

На крају свете Литургије, освештани су славски дарови поводом храмовне славе.

Поучавајући сабране архипастирском беседом, Преосвећени Епископ је рекао да кроз Свето Причешће постајемо заједничари са самим Господом нашим Исусом Христом, стога свака црквена заједница сабрана на Литургији није ништа друго него само Тело Христово, коме је глава управо Христос. На светој Литургији, дакле, постајемо једно међусобно, али постајемо и једно са самим Господом Исусом Христом. То су знали хришћани од првога дана, од Тајне вечере, па на даље. Међутим, није било једноставно и лако у сваком времену сабирати се у име Господње. Некада је то сабирање носило са собом ризик чак и губитка живота. Позната су нам гоњења Цркве и хришћана у првим вековима, хиљаде и стотине хиљада мученика који су страдали само због тога што су се сабрали да прославе име Исуса Христа. Стога је и настала пракса у Цркви да се Литургија служи на гробовима мученика, а онда када се хришћанство раширило и када више није било толико гробова мученичких, отпочело се са праксом полагања светих моштију мученика у часну трпезу у олтару, те је поново свака света Литургија саврашавана и савршава се на гробу светих мученика.

Свети цар Константин, кога данас прослављамо, управо је царовао у том периоду када је Црква Христова у Римском царству гоњена, мучена, прогањана, када је цар покушавао и силом да примора хришћане, не да се клањају живом Богу, не да гаје веру у Онога који је створио свет и човека, не да исповедају Христа Исуса као Господа, него да се клањају самоме цару. Константин Велики је прекинуо ту праксу, он је дао хришћанима слободу чувеним Миланским едиктом 313. године. Прослављамо и његову мајку, царицу Јелену, која је у Јерусалиму пронашла Крст Часни и Животворни, дрво на коме је распет на Голготи Господ наш Исус Христос. Пронашавши тај крст, излила се благодат на целу васељену. Крсту Господњем се клањамо, Крст Господњи је знак победе сваког хришћанина. Крст Господњи је и духовни штит и духовно оружје и оруђе сваког хришћанина, да борећи се у себи и око себе против свог највећег непријатеља, против греха, против сујете, против гордости, против свог ега, Крст Христов је оружје којим побеђујемо, јер Крст Христов није ништа друго него вера у Христа Распетог и Васкрслог, истакао је Епископ Сава.

* * *

Свети цар Константин и царица Јелена

Родитељи Константинови беху цар Констанције Флор и царица Јелена. Флор имаше још деце од друге жене, но од Јелене имаше само овога Константина. Три велике борбе имаше Константин кад се зацари: једну против Максенција, тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца. Пред борбу са Максенцијем, када Константин беше у великој бризи и сумњи у успех свој, јави му се на дану пресјајан крст на небу, сав окићен звездама, и на крсту стајаше написано: овим побеђуј. Цар удивљен нареди да се скује велики крст, сличан ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом крста он задоби славну победу над бројно надмоћним непријатељем. Максенције се удави у реци Тибру. Одмах потом Константин изда знаменити Едикт у Милану 313. год., да престану гоњења хришћана. Победивши Византинце, он сагради диван престони град на Босфору, који се од тада прозва Константинопољ. Но пред тим Константин паде у тешку болест проказну. Жречеви и лекари саветоваху му као лек купање у крви заклане деце. Но он то одби. Тада му се јавише апостоли Петар и Павле и рекоше му да потражи епископа Силвестра који ће га излечити од страшне болести. Епископ га поучи вери хришћанској и крсти, и проказа ишчезе са тела царевог. Када наста раздор у цркви због смутљивог јеретика Арија, цар сазва I Васељенски сабор у Никеји 325. год., где се јерес осуди а Православље утврди. Света Јелена, благочестива мајка царева, ревноваше много за веру Христову. Она посети Јерусалим и пронађе Часни Крст Господњи, и сазида на Голготи цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој Земљи. У својој 80. години представи се ова света жена
Господу 327. год. А цар Константин надживи своју мајку за 10 година и упокоји се у својој 65. год. у граду Никомидији. Тело његово би сахрањено у цркви Светих Апостола у Цариграду.