ТВ Храм / Патријарх Порфирије у храму Покрова Пресвете Богородице: Истинска и права спознаја себе могућа је тек када упознамо Бога (ФОТО/ВИДЕО)

ПЕТАК, 17. 3. 2023 - 09:51

Извор: ТВ ХРАМ

Патријарх Порфирије у храму Покрова Пресвете Богородице: Истинска и права спознаја себе могућа је тек када упознамо Бога (ФОТО/ВИДЕО)

Покајање је најбоља могућа терапија за сваки наш недостатак и за сваку нашу болест, јер сваки наш недостатак, поремећај, негде у далекој позадини повезан је с грехом. Покајање је нераскидиво скопчано са вером у Христа Распетог и Васкрслог. То је наш темељ, то је извор нашег живота и зато, без вере која се пројављује у конкретан живот, у подвиг, у борбу, једноставно није могуће разумети у својој правој природи ништа од онога што је у нама и ништа од онога што је изван нас. Истинско и право знање, спознаја себе, онога што је у нама и онога што је око нас, могуће је тек кад упознамо Бога, а то бива вером, молитвом и подвигом који нас отвара за присуство благодати Божије, рекао је Патријарх Порфирије у беседи у храму Покрова Пресвете Богородице, 17. марта 2023. године.

У молитвеном присуству Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, служио је Литургију Пређеосвећених дарова у петак треће недеље Великог поста, 17. марта 2023. године у храму Покрова Пресвете Богородице у Београду.

Епископу Сави саслуживао је архимандрит Нектарије главни секретар Светог Архијерејског Синода, свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству верног народа Божијег.

Том приликом обављена је света тајна исповести свештенства архијерејског намесништва београдског другог.

У архипастирској беседи, Патријарх Порфирије је рекао да се налазимо у трећој седмици подвига покајања, јер период поста јесте у преимућству период покајања, иако је покајање нешто што је природна, нормална атмосфера у којој живи православни хришћанин. Када говоримо о покајању, ми добро знамо да данас неки не разумеју шта је то покајање у духу православног предавања и духу Јеванђеља, а постоје и други који под покајањем подразумевају слабост нас хришћана.

Покајник је свестан свога греха, али свестан је и да би могао бити још грешнији и благодаран је Богу што Господ није дозволио да до краја покаже на шта је све спреман и за шта је све способан, а за оно што је учинио не очекује да својим силама и моћима може да се исправи, него зна да је све у руци Божијој и зато се потпуно препушта Богу и моли се да му Господ подари оно што је најбоље за њега, а што је по вољи Божијој. И зато, покајник никада није без наде, покајник није малодушан, не упада у чамотињу, депресију. Покајник је и поред свих слабости и немоћи испуњен бескрајним оптимизмом, зато што снагу црпи из љубави Божије, из поверења у Бога и узда се у љубав Божију, нагласио је Његова Светост.

Патријарх српски је рекао да је у том смислу покајање најбоља могућа терапија за сваки наш недостатак и за сваку нашу болест, јер сваки наш недостатак, поремећај, негде у далекој позадини повезан је с грехом. Увек треба да се молимо да нам Господ да вере, да се молимо речима капетана чији је слуга исцељен и кога Господ пита - Да ли верујеш да могу учинити оно што ти желиш, да могу исцелити твог слугу? Он одговара - Верујем Господе, помози моме неверју. Покајање је нераскидиво скопчано са вером у Христа Распетог и Васкрслог. То је наш темељ, то је извор нашег живота и зато, без вере која се пројављује у конкретан живот, у подвиг, у борбу, једноставно није могуће разумети у својој правој природи ништа од онога што је у нама и ништа од онога што је изван нас. Истинско и право знање, спознаја себе, онога што је у нама и онога што је око нас, могуће је тек кад упознамо Бога, а то бива вером, молитвом и подвигом који нас отвара за присуство благодати Божије.