ТВ ХрамЊегова Светост Патријарх српски г. Порфирије, благоизволео је да у Недељу о блудном сину, када молитвено прослављамо Света Три Јерарха, 12. фебруара 2023. године, предстоји светим евхаристијским сабрањем у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару.
Његовој Светости саслуживали су презвитери и ђакони Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству верног народа Божијег.
Говорећи о прочитаном јеванђелском зачалу - причи о блудном сину, Патријарх Порфирије је рекао да младост жели да истражује, жели да се опроба, жели ново, жели да се потврди, што само по себи, наравно не само да није лоше, него је и природно и исправно. Међутим, ствар је у томе да када младост пође по странпутици, ипак на крају чезне за својим почетком, у којем је пуноћа, чезне за очевим домом, за заједницом, чезне за љубављу, а истинска и права љубав се налази, пре свега и изнад свега, као што ова прича открива, у очевом дому, у родитељском дому, оца и мајке. Погрешно је оно што смо од Бога добили, од родитеља што смо добили сматрати својим, присвојити дар и трагати за пуноћом и смислом тамо где тога свега нема. Дарови су дати да буду место и простор пројаве љубави Божије, место Његовог присуства, а у том присуству Божијем, у присуству благодати Његове, чак и онда када не разумемо шта се око нас дешава налази се дубоки смисао и истински и прави мир.
Оно што је неопходно свакоме ко се изгуби идући животним путевима у безнађе, ко дође до губитка наде, ко пада у депресију, идући из неуспеха у неуспех, доживљавајући непрестано поразе у свом животу, оно што је неопходно је да не заборави да постоји отац, да постоји очев дом. Без обзира колико да је безнађе, малодушност, чамотиња, без обзира колика да је депресија, не само да увек има наде, него постоји Онај због кога никада не губимо наду. Неопходно је да имамо поверење у љубав Божију, нагласио је Првојерарх Српске Православне Цркве.
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм* * *
Света Три Јерарха
ТВ Храм
Светитељи: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије 1. јан., Григорије 25. јан. и Златоуст 27. јан. А овај заједнички празник установљен је у XI столећу за време цара Алексија Комнена. Једном наста однекуда расправа у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (14. јуна) имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: „Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно... нити има међу нама првог ни другог." Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јан. као заједнички празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.
