Беседећи након прочитаног јеванђелског зачала, Патријарх Порфирије је рекао: “Анђели не долазе да би показали своју величину. Онда када чине чуда, не чине то да би их људи славили. Не, на сваком месту они сведоче Христа као спаситеља. То чини Црква, то је Црква. Ко слуша Апостоле, ко слуша реч Анђела, ко слуша реч Цркве самога Господа слуша. Ко није спреман да чује реч Цркве, било да је део или изван Цркве, онда када нема смирења него је претежнија воља његова од воље Цркве и воље Христове, он поставља себе насупрот Христа. Када је воља Божија једино истинско и право, непоколебљиво наше опредељење, иако слаби и немоћни уз мноштво промашаја, падова и грехова једанпут за свагда остајемо у наручју Божијем.”
Празнично сабрање украсили су полазници и појци Школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“ при Црквеној општини новосадској и монаси Светоархангелског манастира у Ковиљу.
Након заамвоне молитве Патријарх Порфирије освештао је славске дарове и препрезао славски колач, а потом се речима архипастирске беседе обратио Митрополит Иринеј честитајући сабранима празник и захваливши Његовој Светости и архијерејима на доласку.
Манастир Ковиљ, посвећен Светим архангелима Михаилу и Гаврилу, једна је од најзначајнијих светиња Епархије бачке и духовних средишта српског народа у Војводини. Према предању, манастир је у 13. веку основао Свети Сава, након што је на овом месту измирио угарског краља Андрију II и великог жупана Стефана Првовенчаног. Иако први поуздани писани извори о манастиру потичу из 17. века, кроз векове је остао место непрекидне молитве, духовног узрастања и очувања православне вере. Данашњи манастирски храм подигнут је у првој половини 18. века и представља један од најлепших примера српске сакралне архитектуре у Бачкој.
Посебно место у новијој историји светиње заузима Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који је од 1990. године био настојатељ манастира Ковиљ. Под његовим духовним руководством обновљен је манастирски живот, увећано братство, обновљени су манастирски конаци и покренута бројна духовна и мисионарска дела, међу којима је и позната терапијска заједница „Земља живих“.
