ПЕТАК, 31. 7. 2026 - 11:55

Извор: TВ ХРАМ

Прослава празника Светог деспота Стефана Лазаревића

Српска Православна Црква у суботу, 1. августа/ 19.јула, молитвено прославља Светог деспота Стефана Лазаревића – Стефана Високог, великог српског владара, витеза, дипломату, књижевника и задужбинара, сина Светог кнеза Лазара и кнегиње Милице. Деспот Стефан остао је упамћен и као владар који је 1403. године Београд прогласио престоницом српске државе и посветио га Пресветој Богородици.

ТВ Храм

Празник ће бити свечано обележен у више београдских храмова. Поводом крсне славе Војске Србије, у Храму Светог Марка на Ташмајдану света архијерејска Литургија биће служена од 9 часова. Светом Литургијом началствоваће Његово Преосвештенство Епископ липљански и војни Доситеј, викар Патријарха српског, уз саслужење војних свештеника и братства храма. После заамвоне молитве биће освештани славски дарови и преломљен славски колач, у присуству представника Војске Србије.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве донео је 2023. године одлуку да Свети деспот Стефан Лазаревић буде званична крсна слава Војске Србије. Истовремено, Храм Светог Марка добио је статус војног храма, будући да се у њему налази олтар посвећен Светом деспоту Стефану.

Свечана богослужења биће служена и у другим светињама Архиепископије београдско-карловачке, а нарочито у црквама брвнарама посвећеним Светом деспоту на Авали и при манастиру Светог Георгија у Лештанима.

У Храму Светог Саве на Врачару, где је Светом деспоту Стефану посвећен један параклис, јутрење почиње у 7 часова, након чега ће бити служена Света Литургија. У Вазнесењској цркви у центру Београда, у којој се чува честица моштију Светог деспота Стефана, света Литургија почеће у 8 часова.

Мошти Светог деспота Стефана Лазаревића почивају у његовој задужбини, Манастиру Манасији код Деспотовца, једном од најзначајнијих споменика српске средњовековне духовности и културе. Међу најпознатијим задужбинама и делима овог светог владара издвајају се управо Манасија – Ресавски манастир, као и велики допринос развоју Београда, који је утврдио и уздигао као престоницу српске државе. За његово време процветала је и Ресавска преписивачка школа, једно од најзначајнијих средишта писмености и духовне културе српског средњег века. Као ерудита и писац, оставио је и антологијски спев "Слово љубве".

Повезане вести

Вести