
Епископу Илариону саслуживали су презвитери и ђакони, у молитвеном присуству верног народа Божијег.
У поучној беседи, Преосвећени Епископ је рекао да треба да се подсећамо да када се излије благодат после тога долази период сушни, период испитивања наше вере, период борбе. И није случајно да је Господ Христос после Богојављења и тако чудесног предивног догађаја када се чуо глас Очев, а када је Свети Дух силазио у виду голуба на Сина Човечијег који се крштавао у Јордану, па и на сав свет, не само на природу вода. Ето, од те воде благодати, искупљења и преизобиља води Дух, тај који је сишао на Господа Христа води га у пустињу, зато што је то пут тај којим треба да идемо, то су кораци којим треба да корачамо у овоме свету, радости и слободе и пуноће присуства Божијег, али морамо, док се не привикнемо на живот вечни, да платимо и цену нашој палој природи. Да се вежбамо у томе. То је нешто што је неизбежно у овоме свету. Чак и Господ Христос, који греха не познаде, који греха није учинио, у коме није било греха, Он је тим путем прошао ради нас. И говори нам она основна три искушења која нападају све нас и то свакога дана, то негативно тројство, то изругивање Тајни Свете Тројице, кроз ту тророгу страст, а то је сластољубље, славољубље и среброљубље.








