ТВ Храм / Литургија пређеосвећених дарова у цркви светог Луке у Кошутњаку – у молитвеном присуству Патријарха Порфирија, богослужио Епископ Јустин (ФОТО/ВИДЕО)

ПЕТАК, 1. 4. 2022 - 11:15

Извор: ТВ Храм

Литургија пређеосвећених дарова у цркви светог Луке у Кошутњаку – у молитвеном присуству Патријарха Порфирија, богослужио Епископ Јустин (ФОТО/ВИДЕО)

Под постом не подразумевамо негативан начин живота у смислу да наш живот треба да буде саткан само у одрицању. Ми се трудимо да чистећи себе од лошег омогућимо да наше духовне снаге функционишу у складу са вољом Божјом, односно са оним што је истински интерес наше природе - рекао је Патријарх Порфирије у цркви светог Луке после Литургије пређеосвећених дарова у петак 01. априла, четврте седмице Великог поста.

Са благословом и у молитвеном присуству Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Јустин, викар Патријарха српског служио је у петак 1. априла 2022. године, Литургију пређеосвећених дарова у цркви Светог Луке.

Литургији пређеосвећених дарова, поред многобројног верног народа, присуствовало је свештенство архијерејског намесништва београдско-посавског . После Литургије обављена је Света тајна Исповести свештенства поменутог намесништва.

У току Литургије Његова Светост Патријарх Порфирије је беседио у храму Светог Луке а у својој патријарашкој беседи је указао да пост подразумева и укључује у себе бригу о начину хране коју узимамо током поста. Пост који је повезан са лишевењем од одређене врсте хране јесте прва или уводна, спољашња фаза поста. Поред тога што се осећамо физички лакше ми вежбамо и своју вољу да се лишимо онога до чега нам је мало више стало него што је то наш однос према храни. Када је реч о количини хране трудимо се да не узимамо превише хране. Вежбајући се тако ми подсећамо себе а онда и добијамо снагу да се боримо са својим унутрашњим бићем, то јест са оним што квари наше истинско духовно стање, са помислима, тешким речима а онда и са делима која су продукт наших помисли. Без обзира да ли су те мисли богоугодне или супротне вољи Божјој.

Патријарх је истакао да под постом не подразумевамо негативан начин живота у смислу да наш живот треба да буде саткан само у одрицању. Ми се трудимо да чистећи себе од лошег омогућимо да наше духовне снаге функционишу у складу са вољом Божјом, односно са оним што је истински интерес наше природе. Трудимо се да живимо врлински, да се сваки наш потенцијал претвори у врлину и да свака врлина служи ономе што је основни и најважнији циљ сваког човека а то је живот у љубави према Богу и према ближњем. То подразумева истинско и право смирење и покајање баш као процес у којем ми посматрајући себе пред лицем Божјим препознајемо недостатке и имајући Христа за меру трудимо се да градимо врлину. У односу на Бога, у смирењу и покајању молитвом да стојимо а у односу на ближњег милосрдно не осуђујући и не оговарајући трудећи се да свима све праштамо угледајући се на молитву Светог Јефрема Сирина.

Његова Светост је у наставку беседе рекао да је пост Црква установила у овом периоду као припрему за највећи и најрадоснији празник Васкрсења Христовог и задала одређена правила и упутства. То не значи да свако може подједнако да испуњава та правила и зато је важно да у храму, у договору са свештеником, нађемо своју меру у зависности од болести или узраста. Свештеник у храму је духовни отац и са њим треба да се саветујемо, да по његовом благослову, што је уједно и благослов Цркве, нађемо своју меру. Поред тога што постимо треба да водимо бригу и о свом духовном животу да бисмо спознали тајну Васкрсења Христовог. Такође се интензивније исповедамо и спознајемо себе, и пре лицем Божјим износимо оно што нас одваја од пута ка Богу, који је пут узрастања ка врлини. Исповест је својеврсно изношење пред Бога свих оних рана које смо нанели себи својим промашајима, падовима и гресима. Такође треба изнети и оно што нас поробљава и чега не можемо лако да се ослободимо али и изношење неких слабости и падова који нам се сваки дан дешавају. Без обзира што се исповедамо и кајемо ми поново грешимо. Свако од нас има неку слабу тачку у одређеном смислу пада. Као што је то случај са верницима, тако и свештеници имају потребу за исповешћу и покајањем, каже Патријарх Порфирије.

На крају своје беседе Патријарх је рекао да наш живот треба да буде атмосфера покајања и да то није израз немоћи и слабости већ израз радосне туге. Пред Богом стојећи и у присуству Његове благодати и љубави ми осећамо да нисмо довољно одговорили на ту љубав. Будући да се бавимо собом Бог нам даје да осетимо истинску радост.