Епархија будимљанско-никшићка
Владици Методију је саслуживало свештенство никшићког намјесништва и јерођакон Јаков (Нинковић), уз молитвено учешће вјерног народа.
Сабраним вјерницима ријечју пастирске поуке обратио се протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, рекавши да Христос, не желећи да укине ниједно слово закона Старог завјета, бијаше донијет у храм од Богородице да се испуни оно што је написано.
„Али, Христос доноси нову димензију закона, Он испуњава закон собом, својом науком и својим животом, својим рођењем и свим оним што ће се десити у домостроју спасења за нас људе. Ту бијаше старац Симеон, његова најљепша реченица гласи: Видјеше очи моје спасење. А спасење је, управо, сусрет с Господом лицем у лице, без лажи, преваре, без застора, срести Христа и знати да је то наше спасење. Живјети у Христу и са Христом и гледати Христа је испуњење нашег спасења“, казао је о. Слободан, додавши да то није само сусрет са Христом, већ и са онима који су од Христа и Христови.
„Зато је овај данашњи празник – празник сусрета и са самим собом, са ближњима, са природом, са свиме што је Бог створио; сусрести се на прави и истински начин, у љубави, без лажи, онако како Бог заповиједа“.
„Симеон је чекао и спремао се за тај сусрет, као што се ми својим крштењем први пут срећемо на истински нов начин постојања и живота, потом сваки пут, кад се причешћујемо са Господом постајемо једно и то је наш најљепши сусрет са Христом. Бивамо једно, Христос наша глава, а ми Његово тијело. То је најљепши сусрет који може да се деси човјеку, а у том сусрету срећемо се и један са другим. Никада то да не заборавимо, јер причешће је тајна заједнице, постајемо једно и једни са другима“, бесједио је свештеник Јокић.
Указао је да нас Христос учи да је други, ближњи наш рај и наше спасење, чак и човјек који не мисли као ми и који се, некад, бори против нас.
„Ако смо Христови наћи ћемо простор да се сретнемо са њим. Тако је Христос нашао простор за Симеона, нашао је и за Павла који Га је гонио, то јесте гонио је Његове ученике, а Он га питао: Зашто ме гониш, јер ко гони Његове ближње гони Њега самога. То је Христос и, ако хоћемо да будемо Христови, морамо живјети тако“.
„Зато је благословена утроба Пресвете Богородице, како рече Ана пророчица, која се, такође, спремала за тај сусрет. И ми треба да се спремамо својим животом за сусрет са Христом сваки трен, сваког часа можемо да се сретнемо са Њим лице у лице, кад се молимо Богу, чинимо добра дјела, кад знамо да, и ако паднемо и пројавимо себе како не треба да буде, имамо шансу да устанемо и управо тако ходимо уздигнута чела, јер ћемо срести Господа“, бесједио је отац Слободан.
Он је поручио да живот треба да нам пролази у сусрету и у сусретима са Господом и сваким човјеком.
„Нека тај сусрет буде спасоносан и пун љубави да не буде у мржњи, да буде у истини да не буде у лажи. Онда ће бити право, истинско спасење, онда ће се извршити испуњење закона над свима нама и у све дане живота наших“, закључио је архијерејски намјесник никшићки о. Слободан Јокић.
