ТВ Храм / Свечана академија у Карловачкој богословији Светог Арсенија Сремца

СРЕДА, 11. 11. 2026 - 11:13

Извор: TВ ХРАМ

Свечана академија у Карловачкој богословији Светог Арсенија Сремца

На дан празновања Светог Арсенија Сремца, 10. новембра, у Сремским Карловцима традиционално је одржана свечана академија Богословије која носи име овог великог српског светитеља и другог архиепископа српског.

Академији су присуствовали митрополит кемеровско-прокопијевски г. Аристарх, архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета, архимандрит Атанасије (Гатало), игуман манастира Крушедол, архимандрит Јустин (Станковић), игуман манастира Беочин, јеромонах Евгеније (Пилиповић), игуман манастира Раковац, свештенство Митрополије кемеровско-прокопијевске, свештенство и свештеномонаштво из више епархија Српске Православне Цркве, представници локалних власти, професори и ученици Богословије.

Свечаности је претходило служење Канона Светом Арсенију у Саборном храму Светог Николаја у Сремским Карловцима, којим је началствовао архимандрит Атанасије (Гатало), игуман манастира Крушедол.

Поздрављајући сабране, ректор Карловачке богословије протојереј Јован Милановић подсетио је на посебно значење свечане сале у којој се академија одржава. Некадашња сала прве Српске народне скупштине, у којој су доношене важне одлуке о животу српског народа, већ више од седам деценија представља место сабирања ученика, професора и гостију Богословије.

Истичући да је најважнији договор који треба да постоји међу људима онај који се тиче присуства Божијег међу нама и у нама, ректор је нагласио да су сви сабрани позвани да тајну вере сведоче на свом месту и у служби која им је поверена.

У наставку академије присутнима се обратио јереј Душан Милићевић, професор Карловачке богословије, говорећи о заједници као темељу човековог постојања и хришћанског живота. Полазећи од библијских речи „Није добро да је човек сам“, професор Милићевић је указао на то да човек своје назначење остварује кроз љубав, даривање и заједницу са другим.

Посебно место у његовом излагању заузео је пример Светог Арсенија Сремца, чији се спомен прославља, а од чијег се упокојења навршило 760 година. Говорећи о последњим годинама светитељевог живота, професор је подсетио на сведочанство из његовог житија: тешко болестан и исцрпљен парализом, Свети Арсеније више није могао самостално да хода, па су га његови ученици носили у наручју како би присуствовао светим богослужењима и молио се.

У том призору, како је истакао професор Милићевић, открива се дубока истина о црквеном животу и заједници. Онај који је годинама духовно носио читав свој народ, у старости и болести био је ношен рукама својих ученика. Они који су од њега примили духовно вођство сада су љубав према свом духовном оцу посведочили делом и бригом о њему.

„Његово тело је слабило, али његова вера није, и љубав коју је даривао другима враћала му се кроз љубав оних који су били под његовим старањем“, поручио је професор Милићевић, указујући на то да ова слика Светог Арсенија остаје важна поука и за савременог човека.

Осврћући се на време у којем живимо, професор је приметио да, иако смо повезани на безброј начина, често постајемо удаљени једни од других. „Много је комуникације, али је мало истинског слушања; много је сусрета, а мало спремности да се заиста упознамо и прихватимо једни друге“, истакао је. Зато пример Светог Арсенија подсећа да заједница није само заједничко присуство, већ спремност да носимо бремена једни других, да будемо ближњи и да љубав коју примамо преносимо на друге.

Говорећи о животу Богословије, професор Милићевић је нагласио да се саборност у овој школи не изучава само као богословски појам, већ се свакодневно живи кроз заједничку службу ученика, професора и васпитача. Управо у свакодневним сусретима, међусобном разумевању, стрпљењу и одговорности, млади богослови уче да препознају човека и одговоре на његову радост и невољу.

У уметничком делу програма наступио је хор Карловачке богословије, под диригентском палицом Јована Пејића. Том приликом уручене су и награде ученицима који су остварили запажене резултате, док је Роберту Мајорошу додељена захвалница за показану делатну љубав према Богословији.

У духу благодарности Светом Арсенију Сремцу, ученици и професори Карловачке богословије, заједно са својим гостима, принели су молитвено и свечано сећање на свог небеског заштитника, чији живот и дело остају трајно надахнуће за генерације богослова које се у овој школи васпитавају и образују.