Патријарху Порфирију саслуживали су викарни Епископ липљански г. Доситеј, архимандрит Стефан, настојатељ Манастира Велика Ремета, архимандрит Серафим, настојатељ Манастира Рајиновац, јеромонах Андреј, сабрат Манастира Рајиновац протојереј-ставрофор Маринко Радмило, протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић и ђакон Василије Перић.

Након прочитаног јеванђелског зачала Његова Светост поучио је сабране, између осталог рекавши: “Не бисмо све имали да није било Њеног рођења. Кроз Њено рођење се показала благодат Божија. Чудесно се родила Пресвета Богородица, од родитеља Јоакима и Ане, онда када је то биолошки било готово немогуће, када су они били у дубокој старости. Али баш због тога што је сва чудесна Пресвета Богородица требало је да буде чудесно и Њено рођење. Све је у Њеном животу требало да буде оно што је Она исказала на празник Благовести - нека буде по вољи Твојој, нека буде по речи Твојој, нека буде по речи Божијој.” 

Након свете Литургије освештани су славски дарови и преломљен је славски колач.

Најранији познати помен Манастира Рајиновац налази се у попису из 1528. године, где се помиње као манастир Свети Рајко. Данашња манастирска црква је подигнута 1842. године. Манастир је страдао 1943. године када су партизани убили настојатеља Емилијана Брановачког и девастирали светињу паљењем конака, подигнутог 1910. године. Манастир заузима значајно место у историји народа Гроцке и околине који у њему налази духовну утеху. Чудотворна икона Богородице и извор воде су непресушни помоћници људима који са вером долазе у ову свету обитељ.