
Тема овогодишње школе била је „Ум, душа, тело", а школа је окупила дупло више деце него прошле године – преко 40 полазника са Косова и Метохије, централне Србије и српске дијаспоре. Рад се одвијао у вишенаменској учионици (некада вешерају) манастирског конака, у гостопримници манастира, као и у природи – у Старом Драганцу. Полазници су ове године, и то је новина у односу на претходне године, били подељени у две групе млађу – од 6 до 12 година, и старији – од 13 до 18 година.
Полазници млађе групе су радили по НТЦ систему учења проф. др Ранка Рајовића, који је посетио манастир на дан манастирске славе. Његови инструктори Данило Рајовић и Драгана Весић, били су руководиоци и предавачи деци млађе групе. И ове године, значајан допринос раду са децом дали су теолози Жарко Перић и Александра Марковић. Рад са старијима предводила је уметнички директор школе, др Душица Филиповић (књижевна радионица), уз стручну помоћ глумица Кристине Карић и Анђеле Киковић (драмска радионица). Младе извиђаче предводио је Алек Корнет из Француске. Паралелно са редовним програмом, текао је и програм веронауке, сликарства, вајарства, биоетике и кулинарства. Обе групе, и млађа и старија, имале су и заједничке дневне активности (рад у радионици за производњу тамјана, помоћ у кухињи, прављење украсних свећа од воска, послушања у чишћењу цркве и конака за госте, редовна јутарња и вечерња богослужења, црквено појање, као и одлазак на манастирску фарму, мужа коза, поучни разговори на манастирском имању... Ове програме координирао је јеромонах Христофор.
„Час плус" и ове године био је у петак 1. августа, последњег дана летње школе. Био је то час историје кроз једнодневни излет, посету манастиру Грачаница, Високи Дечани и Великој Хочи. Захвалнице и дипломе свим полазницима, сарадницима и волонтерима поделили су игуман манастира Драганац, отац Јустин, јеромонах Христофор и предавачи НТЦ тима.
Да подсетимо: Мала летња школа Драгана Хребељановић, почела је са радом тихо и ненаметљиво, пре четири године, у срцу драганачке шуме, у манастиру Драганац. Данас она прераста у место не само окупљања, игре и учења, него изнад свега, у место непресушне љубави према Косову и Метохији, православној вери, знању и заједништву. У записима њених полазника, ове године, манастир и летња школа су једно: „тренинг истрајности и послушности"; „благодат, љубав, људи". А изнад свега, како су рекли, непресушни извор љубави.